AFET o usvojenom izveštaju o Srbiji: Svako značajno nazadovanje da se odrazi na finansijsku podršku

Članovi Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta (AFET) zatražili su od Evropske komisije da se svako značajno nazadovanje u tempu i intenzitetu reformi u Srbiji odrazi na finansijsku podršku koju Evropska unija (EU) pruža Beogradu putem instrumenata za pretpristupno finansiranje, saopštio je AFET.

U danas usvojenom izveštaju o Srbiji, koji je sastavio izvestilac Tonino Picula, članovi AFET su upozorili da se u postupcima vlade u Beogradu često ne vidi da je članstvo u EU njen strateški cilj, iako ona to i dalje tvrdi, piše u saopštenju.

„Evroposlanici iz AFET identifikuju konstantni jaz između usklađivanja zakonodavstva Srbije sa pravilima EU i efikasnog sprovođenja reformi, što nastavlja da potkopava napredak Srbije ka članstvu u EU“, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu AFET.

Zabrinuti zbog „popustljivog pristupa“ Evropske komisije prema Srbiji, evroposlanici žele da taj izvršni organ odrazi svako značajno nazadovanje u tempu i intenzitetu reformi u Srbiji, u finansijskoj podršci koju EU pruža putem instrumenata za pretpristupno finansiranje, dodaje se.

„Poslanici Evropskog parlamenta tvrde da pregovori o pristupanju Srbije EU treba da napreduju samo na osnovu merljivog i održivog napretka kad je reč o vladavini prava, slobodnim i poštenim izborima, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, slobodi medija, reformi javne uprave i poboljšanom funkcionisanju demokratskih institucija“, piše u saopštenju.

U izveštaju, usvojenom sa 51 glasom za, uz 14 glasova protiv i 10 uzdržanih, oni su ukazali i da je konstruktivno angažovanje u normalizaciji odnosa sa Kosovom uslov za podršku u okviru plana reformi i rasta.

Evroposlanici su takođe osudili bliske veze Srbije sa Rusijom, ukazujući da one izazivaju zabrinutost u vezi sa strateškom orijentacijom zemlje, ukazuje AFET.

„Oni ističu da potpuno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ostaje uslov za pristupanje oko kojeg se ne pregovara, uključujući usklađivanje sa restriktivnim merama EU protiv Rusije“, dodaje se.

Članovi AFET su takođe ukazali da put svake zemlje ka članstvu u EU mora da bude procenjen na osnovu njenih zasluga i da nijedna zemlja „ne treba da bude povezana sa drugom ili tretirana kao deo paketa“, navodi se u izveštaju.

Oni su, kako se dodaje, ukazali i na nizak nivo podrške članstvu u EU među građanima Srbije, „podstaknut dugogodišnjim manipulativnim anti-EU narativom, koji šire mediji pod kontrolom vlade, kao i neki visoki zvaničnici Srbije i članovi vladajuće stranke, uključujući one na najvišem nivou“.

Pozvali su EU da poboljša saradnju sa nevladinim organizacijama u Srbiji radi jačanja demokratske otpornosti i suprotstavljanja hibridnim pretnjama, dodaje se.

Izražavajući zabrinutost zbog produbljivanja političke krize u Srbiji u kontekstu masovnih protesta koji se održavaju širom zemlje od novembra 2024. godine, evroposlanici su ocenili da je održavanje istinski slobodnih i fer izbora najbolji način za rešavanje krize, piše u saopštenju.

Izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula izjavio je da se u izveštaju zaključuje da Srbija ne može verodostojno da tvrdi da je članstvo u EU njen strateški cilj dok kontinuirano potkopava demokratske standarde, zanemaruje ključne reforme i preporuke o integritetu izbora i ne usklađuje se sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, navodi AFET.

„Put zemlje ka EU ostaće blokiran dok njeno političko rukovodstvo ne pokaže istinsku posvećenost vrednostima pristupanja i obavezama u tom procesu“, kazao je Picula.

Izveštaj će se u formi rezolucije naći pred poslanicima Evropskog parlamenta na poslednjoj plenarnoj sednici pre letnje pauze, koja će biti održana od 6. do 9. jula u Strazburu.