Otpravnica poslova ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Prištini Anu Pratipati pozvala je Kosovo da uđe u dugoročno energetsko partnerstvo sa SAD kroz projekat tečnog prirodnog gasa (LNG), ističući da bi to pozitivno uticalo na energetsku budućnost.
U autorskom tekstu objavljenom u kosovskim medijima, Pratipati je navela da SAD i Kosovo zajedno mogu da ojačaju energetsku bezbednost.
Pratipati je istakla da Kosovo ne uspeva da zadovolji rastuće potrebe za snabdevanjem energijom i pozvala se na podatke Carine Kosova, prema kojima je u poslednje četiri godine potrošeno 735 miliona evra na uvoz električne energije iz susednih država.
Ti podaci pokazuju rast sa 142 miliona evra u 2024. godini na 259 miliona evra u 2025. godini.
„U doglednoj budućnosti, dok cena i potražnja za energijom nastavljaju da rastu, Kosovo će sve više zavisiti od svojih suseda“, napisala je ona.
Pratipati je takođe citirala specijalnog izaslanika američkog ministarstva energetike Džošuu Volca, koji je za Radio Slobodna Evropa 10. maja izjavio da energetski sistem Kosova hitno zahteva modernizaciju i da je ministarstvo energetike spremno da pomogne u olakšavanju saradnje američke industrije i industrijskih partnera na Kosovu.
„Da bi se odgovorilo na ove strukturne izazove, Kosovo bi trebalo da se priključi američkim projektima prirodnog gasa planiranim širom Balkana. Ti projekti mogu da obezbede američke energetske resurse za Kosovo“, napisala je dalje Pratipati.
Na Transatlantskom samitu o bezbednosti gasa, održanom u februaru u Vašingtonu, vršiteljka dužnosti kosovske ministarke ekonomije Artane Rizvanoli izjavila je da Kosovo želi da se snabdeva prirodnim gasom iz SAD, ocenivši takvu saradnju kao ključnu za bezbedan energetski sektor.
Na Kosovu se oko 90 odsto električne energije i dalje proizvodi iz uglja, a svega oko 10 odsto iz obnovljivih izvora, pa bi gas mogao da posluži kao alternativa za smanjenje velike zavisnosti od jednog izvora energije.
Međutim, tokom poslednjih nedelja, dok su SAD i američke kompanije potpisivale sporazume vredne više milijardi sa nekoliko zemalja Zapadnog Balkana radi širenja energetskog uticaja u regionu, Kosovo nije bilo deo tog investicionog talasa.
U značajne inicijative uključile su se Albanija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina, uključujući i veliki projekat izgradnje gasovoda čiji je cilj da Sarajevo oslobodi „zavisnosti od ruskog gasa“.
Pratipati je pozvala Kosovo da deluje brzo kako bi ostvarilo ovo partnerstvo, jer će izgradnja potrebne infrastrukture zahtevati vreme.
Ona je upozorila da se „mogućnost za priključenje projektima zatvara“.
„Očekuje se da će se američki izvoz LNG-a udvostručiti do 2030. godine i da će se odvijati preko regionalnih projekata kao što su Vertikalni gasni koridor i plutajući terminal za tečni prirodni gas u Hrvatskoj“, naglasila je.
Prema njenim rečima, Kosovo bi takođe moglo da se poveže sa gasovodom koji se gradi radi povezivanja LNG terminala u Aleksandrupolisu u Grčkoj sa Skopljem u Severnoj Makedoniji.
„Istorija ne sme da stoji na putu odlukama koje će danas i u budućnosti doneti korist građanima Kosova“, zaključila je Pratipati.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.