Spoljnopolitički odbor EP u sredu glasa o Piculinom izveštaju o Srbiji

Spoljnopolitički odbor (AFET) Evropskog parlamenta glasaće 3. juna o izveštaju o Srbiji u kojem je izvestilac Tonino Picula ukazao da su reforme vezane za proces pristupanja EU značajno usporene ili unazadjene, posebno u oblasti vladavine prava i demokratije.

Nacrt izveštaja, na koji je nakon predstavljanja u EP podnet ukupno 531 amandman, obuhvata događaje iz 2025, kao i novije događaje, uključujući misiju Odbora za spoljne poslove u Srbiji od 22. do 24. januara 2026. 

Izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula rekao je predstavljajući izveštaj, na sednici AFET 17. marta, da se u Srbiji od prethodnog izveštaja stanje dodatno pogoršalo i da je „situacija izrazito polarizovana i puna tenzija, a ukupni tempo pristupanja već godinama stagnira“.

Picula je ukazao da reforme vezane za proces pristupanja EU značajno usporene ili unazadjene, posebno u oblasti vladavine prava i demokratije i naglasio da politika gledanja kroz prste i forsiranje stabilnosti kao alibija, od nekih evropskih aktera, nije donelo rezultate, već je zemlju samo udaljilo od članstva.

Ocenio je da je „slika medijske situacije zastrašujuća“ i da bez primene preporuka OEBS-ove Knacelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) izbori ne mogu biti pošteni.

To je, prema njegovim rečima, „posledica ograničenog napretka u dijalogu sa Kosovom, kontinuiranog nedostatka uskladjenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, opšteg nedostatka istinske političke volje za napredovanjem, česte retorike protiv zvaničnika EU, pogoršanja uslova za slobodan rad medija i civilno društva, kao i ignorisanja preporuka za reofrmu izbornog procesa“.

Picula je istakao da strateško opredeljenje Srbije za članstvo u EU „treba da bude konzistentno nasuprot jačanju zavisnosti od trećih zemalja, što dodatno komplikuje odnose sa EU“.

„Deklarativna opredeljenost u ovim okolnostima se više ne može uzimati kao ozbiljna, politika gledanja kroz prste i forsiranje stabilnosti kao alibija od strne nekih evropskih aktera nisu doneli rezultate u transformaciji Srbije već su je samo udaljili od članstva“, naglasio je.

U nacrtu Godišnjeg izveštaja ponavlja se da pregovori o pristupanju EU treba da napreduju samo na osnovu merljivog i održivog napretka, posebno u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija i reforme javne uprave.

Ističe se da je napredak na putu ka pristupanju EU istinski zasnovan na zaslugama i uslovljen potpunim poštovanjem vrednosti EU, kao i poštovanjem demokratije, vladavine prava i osnovnih prava, što je sve sadržano u Kriterijumima iz Kopenhagena. To, kako se naglašava, podrazumeva ne samo usvajanje reformi, već i njihovu temeljnu i potpunu primenu. 

Najveći broj od ukupno 531 amandmana podnetih na izveštaj odnosi se na usklađivanje spoljne politike sa EU i uvođenje sankcija Rusiji, oštriju osudu izbornih neregularnosti, rešavanje problema korupcije i pritisaka na pravosuđe, rasvetljavanje tragedije u Novom Sadu, osudu represije nad studentima i novinarima, kao i zaštitu prava manjina.

Posle usvajanja na Spoljnopolitičkom odboru 3. juna, izveštaj i rezolucija će se naći  pred poslanicima Evropskog parlamenta na poslednjoj plenarnoj sednici pre letnje pauze, koja je zakazana 6-9. jula u Strazburu.

Osim o izveštaju o Srbiji AFET će 3. juna glasati i o izveštajima o Kosovu, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Ukrajini i Moldaviji.