Većina Švajcaraca zbog globalnih previranja želi intenzivniju saradnju sa zemljama NATO i evropskim susedima, a sve ih je više koji dovode u pitanje bezbednosne koristi tradicionalne švajcarske neutralnosti, pokazuje najnovija anketa.
Anketa „Bezbednost 2026“, koju svake godine sprovode švajcarska vojna akademija (MILAK) i Tehnički fakultet u Cirihu (ETH), pokazala je da 86 odsto Švajcaraca na situaciju u svetu gleda sa pesimizmom, što je pet odsto više nego prošle godine.
U anketi je 83 odsto ispitanih ocenilo da Švajcarska mora, ili da je potrebno da im snažnu vojsku.
Istovremeno, raste i uverenje da domaća vojska sama ne može da zaštiti zemlju u slučaju opasnosti, i da je potrebna pojačana saradnja sa NATO i sa susednim državama.
Za bližu saradnju sa NATO izjasnilo se 56 odsto učesnika ankete, što je najviše od 1993. godine u anketama koje sprovodi MILAK.
Većina Švajcaraca je i dalje protiv ulaska njihove zemlje u NATO, ali je i broj zagovonika ćlanstva u NATO sa 31 odsto veći nego ikada.
Neutralnost i dalje sa 85 odsto uživa veliku podršku Švajcaraca, ali je ta podrška od napada Rusije na Ukrajinu 2022. godine snažno opala sa 97 odsto.
Takođe, u anketi je većina ispitanih (59 odsto) ocenila da švajcarska vojska ne može sama efikasno da odbrani tu neutralnost.
Sa 43 odsto, najviši je ikada postotak onih koji smatraju da bi neki evropski odbrambeni savez pružio Švajcarskoj veću bezbednost nego neutralnost.
U istraživanju je 78 odsto Švajcaraca podržalo civilnu pomoć nekoj napadnutoj susednoj zemlji a 55 odsto je reklo da bi takvoj zemlji trebali slati oružje.
Gotovo trećina, 31 odsto, je podržalo i slanje švajcarskih vojnika u neku napadnutu zemlju u direktnom okruženju.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.