Niš: Oko 2.000 radnika propalih društvenih preduzeća dobilo i treću ratu pomoći

Oko 2.000 radnika propalih društvenih preduzeća, koji su potpisali sporazum sa Gradom Nišom o isplati pomoći na osnovu neisplaćenih plata, dobili su i treću godišnju ratu pomoći, izjavio je gradski koordinator akcije rešavanja problema zaostalih zarada radnika društvenih preduzeća Radiša Spasić.

On je kazao za agenciju Beta da je proces isplate zaostalih plata podeljen u tri faze, a prva faza je krenula 2024. godine, kada je krenula isplata prve rate pomoći prvoj grupi radnika.

Prvom fazom, dodao je, obuhvaćena su 24 preduzeća koja su još u stečaju i 35 u kojima je stečaj završen.

„U tim preduzećima je, prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, plate potraživalo oko 6.200 radnika. Njih oko 2.000 potpisalo je sporazum sa gradom i oni su dobili prve tri rate pomoći, a četvrtu, poslednju ratu, dobiće naredne godine“, izjavio je Spasić.

Prema njegovim rečima, u drugoj fazi nalaze se 24 fabrike sa oko 5.000 radnika.

„Za te fabrike smo od Privrednog suda dobili spiskove radnika. Reč je o preduzećima u kojima su bili pokrenuti stečajevi, a radnici imaju priznata potraživanja u stečajnom postupku“, istakao je Spasić.

Isplata pomoći tim radnicima, dodao je Spasić, trebalo bi da se nađe na dnevnom redu sednice Skupštine grada Niša koja će biti održana u prvoj polovini narednog meseca.

„Prave se kalkulacije u koliko rata da ti radnici budu isplaćeni. Postavlja se pitanje da li treba da se počne od početka pa da i oni dobiju pomoć u četiri rate, za četiri godine ili da prime odjednom tri rate, a četvrtu naredne godine“, kazao je Spasić.

Postoji i mogućnost, dodao je, ukoliko je to „mnogo para za grad, da se podeli isplata, pa da pola dobiju ove godine, a pola sledeće godine“.

On je kazao da će se u trećoj fazi rešavanja problema isplate zaostalih plata naći radnici koji imaju izvršne sudske presude o naplati zaostalih plata, ali ih nisu prijavili stečajnim upravnicima u roku koji su upravnici dali.

Veliki broj radnika, istakao je, nije znao da treba da prijavi svoja potraživanja u stečajnom postupku.

„Primer je firma u kojoj sam ja radio u Elektronskoj industriji. Svi smo napustili fabriku 2008. godine, a stečaj je pokrenut šest godina kasnije. Informacija o prijavi potraživanja stečajnom upravniku bila je okačena u sudu, ali većina zaposlenih to nije znala. Neisplaćene plate prijavilo je svega šezdesetak radnika“, naglasio je Spasić.

On je kazao da će pokušati da izdejstvuje da naslednici radnika takođe budu uključeni u isplatu pomoći iz budžeta grada.

„Na njih su zaboravili i nije doneta odluka da i oni budu isplaćeni u prvoj fazi. Naslednici dolaze svakodnevno i mole za pomoć. Imaju na jednoj strani izvršne presude za isplatu plata, a na drugoj strani dugove za sahranu, za podignuti spomenik i za druge troškove“, kazao je Spasić.

Prema odluci koju je Skupština grada Niša donela 2024. godine za isplatu pomoći radnicima koji potražuju zaostale plate u budžeta grada obezbeđena je ukupno 2,1 milijarda dinara.

Prema odluci Skupštine grada Niša, sporazum o isplati pomoći mogli su da krajem 2024. godine potpišu radnici koji su našli na spiskovima koji su urađeni na osnovu podataka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, a njih je 6.243 iz 59 državnih i društvenih preduzeća.

Gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović najavio je, neposredno nakon što je doneta skupštinska odluka, da će spiskovi biti revidirani „u narednim nedeljama“ i dopunjeni imenima radnika iz još petnaestak firmi, na osnovu podataka Osnovnog i Privrednog suda.

Sporazum sa gradom odbili su da potpišu radnici koji su bili nezadovoljni ponuđenim uslovima, odnosno time što se pomoć isplaćuju u četiri rate, a ne odjednom, što se kamate ne isplaćuju i što se od radnika traži da se odreknu daljih sudskih postupaka protiv države.

Pojedini radnici nisu uspeli da naplate i više od 100 plata u društvenim i državnim firmama u kojima su radili poput Elektronske industrije, Mašinske industrije i Građevinara. 

Radnici propalih društvenih firmi više od 15 godina protestovali su svakog petka ispred Gradske kuće zahtevajući da im bude isplaćene zaostale zarade.