Papa Lav zatražio strogu regulaciju upotrebe veštačke inteligencije

Papa Lav XIV pozvao je danas na strogu regulaciju korišćenja veštačke inteligencije, u svojoj prvoj enciklici pod naslovom „Magnifika Humanitas“ (Veličanstveno čovečanstvo).

Papa je pozvao programere koji rade na veštačkoj inteligenciji da je prave za opšte dobro, a ne za profit, jer tehnologija utiče na sve, od rada do rata.

Lav XIV je nekoliko dana nakon svog imenovanja rekao je da smatra da je veštačka inteligencija najveći izazov sa kojim se čovečanstvo danas suočava.

U enciklici, papa je osudio kulturu moći, koja pokreće trku u razvoju veštačke inteligencije, posebno na polju daljinskog ratovanja. 

Naveo je je da nije dozvoljeno poveravati nepovratne, smrtonosne odluke sistemima veštačke inteligencije.

Osudio je normalizaciju rata, koju je veštačka inteligencija pospešila tako što je kod ljudi umanjila svest o posledicama rata.

On nije naveo konkretne sukobe, ali je naveo „suprotstavljene imperijalizme, sile koje žele da sačuvaju primat“ i one koji žele da primat steknu.

„Veštačka inteligencija sada mora da bude razoružana, da bude oslobođena logike koja je pretvara u instrument dominacije, poništavanja i smrti“, rekao je papa na posebnoj prezentaciji dokumenta.

Papa je u tekstu više puta kritikovao koncentraciju moći i podataka u rukama malog broja ljudi u privatnom sektoru, ocenivši to kao opasnost, posebno za decu i najranjivije grupe, te pozvao na eksternu regulaciju njihovog rada.

„Nije dovoljno apstraktno se pozivati na etiku, potrebni su čvrsti pravni okviri, nezavisan nadzor, informisani korisnici i politički sistem koji ne odustaje od odgovornosti. Moralnija veštačka inteligencija nije dovoljna ako taj moral određuje nekolicina“, napisao je papa u dokumentu.

Lav XIV je tekst enciklike potpisao 15. maja, na 135. godišnjicu objavljivanja „De Rerum Novarum“ (O novim stvarima), najvažnijeg dokumenta o učenju svog uzora i imenjaka pape Lava XIII.

Taj dokument se bavio pravima radnika, ograničenjima kapitalizma i obavezama koje su države i poslodavci imali prema radnicima dok je industrijska revolucija bila u toku.

Postao je temelj moderne katoličke društvene misli, a sadašnji papa ga je citirao na početku svog pontifikata u vezi sa revolucijom veštačke inteligencije.