Visoki predstavnk u BiH Kristijan Šmit izjavio je da je na njega vršen ogroman pritisak iz SAD, da ne zna prave razloge, ali da ne veruje da će Amerika promeniti svoju dugogodišnju strategiju prema Balkanu.
„Šta američki predsednik misli, ne znam. Mogu samo da kažem da je postojao ogroman i iznenađujući pritisak iz SAD. Pošto sam želeo da izbegnem da te diskusije, čiju pozadinu ne znam, nanesu štetu instituciji visokog predstavnika, odlazim ranije nego što sam to zamišljao“, rekao je Šmit u intervjuu za današnji dnevnik Augzburger algemajne, na pitanje da li ga je predsednik Donald Tramp naterao na ostavku.
Upitan o informacijama da je stajao na putu izgradnji gasovoda kroz BiH čiji su investitori ljudi iz Trampovog okruženja, Šmit je rekao da je „ta tema igrala određenu ulogu“, ali da on „nikada nije bio protiv tog projekta“.
„Naprotiv. Taj gasovod od Hrvatske prema Bosni inicirala je Evropska unija, da bi BiH bila manje zavisna od ruske nafte i gasa. Utoliko sam više iznenađen da EU nije uspela da taj gasovod izgradi evropskim sredstvima, već su Bosni sada za to potrebni Amerikanci“, rekao je Šmit.
Šmit je ipak rekao da ne očekuje da SAD, zahvaljujući kojima je sklopljen Dejtonski sporazum, na Balkanu počnu da sprovode drugačiju strategiju.
„Ono što ja vidim su pre kratkoročne inicijative, kao u slučaju interkonekcije. Moja je glavna briga da svi mi, Evropljani, Amerikanci i Bosanci, još uvek nismo svesni šta bi značilo odvajanje Republike Sroske, koje forsira (njen lider Milorad) Dodik“, rekao je Šmit.
Prema njegovim rečima, RS ima 800.000 stanovnika, Srba, ali i Hrvata i Bošnjaka, a njena privredna moć je približno upola manja od privrede grada Augzburga.
„Kao samostalna država, ne bi bila u stanju da preživi. Tu je u igri jako puno nacionalističke propagande. A ko poznaje istoriju Balkana, zna da teritorijlne promene mogu da ugroze mir“, rekao je Šmit.
On je ocenio da će se, ako Milorad Dodik bude imao uspeha, BiH raspasti. „Ali ne želim da prizivam đavola, čak i takav scenario bi mogao da se kontroliše. Ali ljudi ovde počinju da se boje novog rata“, rekao je Šmit.
Prema njegovim rečima, prvobitno se mislilo da će u BiH pet godina sa međunarodnim predstavnikom biti dovoljno, ali je potcenjen nedostatak spremnosti na kompromis u BiH. „Isuvše je snaga, a posebno su to neke srpske partije, koje iz principa sve blokiraju“, rekao je Šmit.
Na sugestiju da se Evropa jedva zanima za BiH i pitanje da li mu je nedostajala podrška iz Brisela ili Berlina, Šmit je odgovorio protivpitanjem: „Da li želite iskren, ili diplomatski odgovor?“.
„Mi smo često već zadovoljni ako ništa ne čujemo o Zapadnom Balkanu, jer to znači da stvari kako, tako funkcionišu. Ali time Evropa sebi jako olakšava stvar. Poblemi na Balkanu su i naši problemi. Ljudi tamo žele da znaju, da li če Evropa doći do njih, ili oni moraju da odu u Evropu“, rekao je Šmit.
Upitan da li BiH uopšte ima perspektivu u EU, Šmit je odgovorio da ima, ali da tome treba pristupiti postepeno.
„Ako se posmatra sveukupno, dakle kao punopravno članstvo, onda će to još dugo trajati. A to strpljenje mladi ljudi više nemaju, ne žele da izgube priključak sa Evropom. Inicijativa nemačkog kancelara Fridriha Merca o pridruženom članstvu Ukrajine u EU, mogla bi da bude dobra ideja i za BiH“, ocenio je Šmit.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.