Na današnji dan 21. maj

Na današnji dan, 21. maj 2006 godine, većina gradjana Crne Gore izjasnila se na referendumu za nezavisnost svoje države. Srbija je, u skladu sa Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore, nasledila pravo na medjunarodni subjektivitet, mesto u UN i drugim medjunarodnim organizacijama.

1471 – Rodjen je nemački slikar i graver Albreht Direr (Albrecht Duerer), jedan od najvećih renesansnih majstora. Izradio je portrete velike umetničke i dokumentarne vrednosti i izvanredne gravire u drvetu i bakru, koje odlikuje precizan crtež („Apokalipsa“, „Velika muka“, „Bogorodičin život“).

1471 – U londonskom zatvoru Tauer ubijen je engleski kralj Henri VI (Henry), poslednji monarh iz dinastije Lankaster (Lancaster), svrgnut u dinastičkim borbama („Rat dveju ruža“). Njegov lik inspirisao je Šekspira (Shakespeare) za dramu „Henri VI“. Presto je preuzeo Edvard IV (Edward).

1502 – Portugalci su otkrili nenastanjeno ostrvo Sveta Jelena u južnom Atlantiku.

1527 – Rodjen je španski kralj Felipe II (1556-98), sin i naslednik Karla V. Politikom fanatičnog katoličanstva izazvao je pobunu u Holandiji koja je dovela do njene nezavisnosti.

1639 – Umro je italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela (Tommaso Campanella), zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, osudjen je 1599. na doživotni zatvor. Oslobodjen je nakon 27 godina na intervenciju pape Urbana VIII. Svoj ideal države opisao je u delu „Grad sunca“, koji je postao udžbenik utopijske filozofije.

1844 – Rodjen je francuski slikar Anri Ruso, zvani Carinik (Henri Rousseau Le Douanier), prvi slikar naivac čije su slike ušle u Luvr.

1845 – Rodjen je glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca 19. veka.

1860 – Rodjen je holandski lekar Vilem Ejnthoven (Willem Einthoven), osnivač elektrokardiografije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1924. godine.

1894 – Kralj Srbije Aleksandar Obrenović ukinuo je liberalni ustav iz 1888. i vratio na snagu ustav iz 1869. godine.

1895 – Umro je austrijski kompozitor i dirigent Franc fon Supe (Franz von Suppe), autor popularnih opereta („Laka konjica“, „Bokao“, „Lepa Galateja“, „Fatinica“).

1904 – U Parizu je osnovana Svetska fudbalska federacija – FIFA.

1921 – Rodjen je ruski nuklearni fizičar Andrej Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975. Kao nepomirljivi protivnik sovjetskog režima, izgnan je 1980. iz Moskve u Gorki, gde je ostao do 1986.

1927 – Američki pilot Čarls Lindberg (Charles Lindbergh) postao je prvi čovek koji je preleteo Atlantik. Let od Njujorka do Pariza trajao je 33 sata i 29 minuta. Na isti dan 1932. Amelia Erhart (Earhart) je kao prva žena preletela Atlantski okean.

1935 – Umro je holandski botaničar Hugo de Fris (Vries), osnivač eksperimentalne genetike.

1935 – Umrla je američka pacifistkinja i društvena reformatorka Džejn Adams (Jane Addams), dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931. godine.

1945 – Sirija i Liban prekinuli su pregovore sa Francuskom i zatražili punu nezavisnost.

1967 – Više od 300 ljudi nastradalo je u požaru u robnoj kući u Briselu.

1969 – Sirhan Sirhan, koji je 1968. ubio Roberta Kenedija (Kennedy), brata američkog predsednika Džona Kenedija (John), takodje ubijenog u atentatu, osudjen je na smrtnu kaznu. Kazna je kasnije preinačena u doživotni zatvor.

1981 – Socijalista Fransoa Miteran (Francois Mitterrand) postao je predsednik Francuske, a Pjer Moroa (Pierre Mauroy) premijer.

1982 – Britanske trupe su se iskrcale na Foklandska (Malvinska) ostrva koja je okupirala Argentina, u najvećoj vojnoj akciji Londona od Suecke krize 1956.

1989 – Kineski studenti koji su okupirali centralni pekinški trg Tjenanmen tražeći reforme, odbacili su zahtev vlade da se razidju.

1991 – Bivši premijer Indije Radživ Gandi (Rajiv Gandhi) ubijen je bombom sakrivenom u buket cveća, u toku predizbornog mitinga u južnoj indijskoj državi Tamil Nadu, blizu grada Madras.

1991 – Etiopski diktator Mengistu Haile Marijam (Mariam) oboren je posle 14 godina vladavine i otišao je u izbeglištvo.

1992 – Američki Senat doneo je zakon kojim se SR Jugoslaviji uskraćuje svaka pomoć SAD zbog umešanosti u sukobe u bivšim jugoslovenskim republikama.

1993 – Senat Venecuele je suspendovao predsednika države Karlosa Andresa Peresa (Carlos, Perez) pod optužbom za korupciju.

1996 – Na jezeru Viktorija, u istočnoj Africi, potonuo je tanzanijski feribot, sa kojeg se od oko 1.000 ljudi spaslo samo 114.

1997 – Poljska i Ukrajina potpisale su sporazum o pomirenju kojim su i formalno okončale viševekovno neprijateljstvo.

1998 – Pod snažnim pritiskom masovnih demonstracija, indonežanski predsednik Suharto podneo je ostavku posle 32 godine diktatorske vladavine.

2001 – Savet bezbednosti UN proglasio je reku Kongo ponovo otvorenom, posle dvoipogodišnjeg rata. Zatvaranje reke izazvalo je nestašicu hrane i lekova za milione stanovnika te zemlje.

2002 – Američki državni sekretar Kolin Pauel (Colin Powell) saopštio je da su SAD odlučile da deblokiraju ekonomsku pomoć SR Jugoslaviji.

2003 – U zemljotresu magnitude 6,7 koji je pogodio glavni grad Alžira i okolinu, poginuo je 2.241 čovek, a povredjena su 10.243.

2008 – Generalni sekretar UN Ban Ki-mun posetio je Mjanmar, ranije pogodjen ciklonom, i sa vojnim vlastima se dogovorio o otvaranju granicu te zemlje za medjunarodnu pomoć. U ciklonu Nargis 78.000 ljudi je poginulo, a 56.000 nestalo.

2013 – Jedan od osnivača rok grupe Dors (The Doors), klavijaturista Rej Manzarek umro je u 75. godini u Nemačkoj.

2015 – Ekstremisti Islamske države preuzeli su kontrolu nad arheološkim lokalitetom u Palmiri, samo nekoliko sati pošto su osvojili taj grad u centralnoj Siriji. Fotografije miniranja Bal Šaminovog hrama, 2.000 godina stare gradjevine, objavljene su 25. avgusta.

2018 – Nikolas (Nicolas) Maduro osvojio je novi šestogodišnji predsednički mandat na izborima u Venecueli, koje je bojkotovala opozicija. Ambasadore je povuklo 14 zemalja okupljenih u Grupi iz Lime, zbog rezultata izbora čiji legitimitet ne priznaju.

2021 – Prekid vatre izmedju Izraela i palestinskog Hamasa u pojasu Gaze zvanično je stupio na snagu. Od početka sukoba poginulo je više 230 Palestinca i 12 Izraelaca, uključujući 67 dece.