Poslanici se protive mogućnosti da grupe građana budu podnosioci manjinskih lista

Poslanici manjinskih stranaka koje su deo vladajuće koalicije, kao i opozicioni poslanici, usprotivili su se danas u Skupštini Srbije predloženoj izmeni Zakona o lokalnim izborima, koja omogućava da grupe građana budu podnosioci manjinskih izborni lista, tvrdeći da to otvara prostor za zloupotrebe.

Poslanik Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) Edis Durgutović ocenio je da ta tačka nije najbolje rešenje u ovom trenutku i pozvao poslanike da podrže amandman koji je podnela ta stranka.

„Siguran sam da (predlagač zakona poslanik Srpske napredne stranke Miroslav) Petrašinović nije želeo da se služi idejom prevare, jer je predstavnik političke stranke kojoj to nije potrebno, ali je želeo da uvaži preporuke ODIHR“, dodao je Durgutović.

Poslanik iste stranke Muamer Bučevac dodao je da mu nije jasno insistiranje ODIHR na tom rešenju, dodajući da SDPS smatra da može da izazove ozbiljan politički inženjering.

„Stoga smo i predložili da se dobro porazmisli o ovom predlogu, jer su u bliskoj istoriji, čak i po sadašnjim uslovima, imali pokušaje, pa čak i uspešne zloupotrebe i predstavljanje ljudi koji ni u kom slučaju ne bi mogli da predstavljaju nacionalne manjine“, kazao je Bučevac.

Poslanica Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Elvira Kovač kazala je da žele da Srbija napreduje na evropskom putu i da je ispunjavanje preporuka ODIHR jedan od osnovnih uslova kako bi mogao da se dobije novac iz plana rasta EU, zbog čega će SVM podržati te predloge.

„Ali, to smo i rekli, nismo najsrećniji zbog ovog rešenja – ni na lokalnu, ni za izbor narodnih poslanika. Stoga ćemo uvek ukazivati na sve zloupotrebe“, kazala je Kovač.

Dodala je da SVM pozdravlja što je prihvaćen amandman da u nazivu liste, ko god da je podnosilac, mora da se naglasi koju nacionalnu manjinu zastupa kako bi se izbegle zloupotrebe.

Poslanik Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka Ahmedin Škrijelj kazao je da je predlog amandmana te poslaničke grupe da podnosilac liste nacionalne manjine može biti samo registrovana manjinska stranka, a ne grupa građana.

„Izbornoj listi se položaj nacionalne manjine može utvrditi ako ispunjava tri kriterijuma: prvi je da ime liste sadrži pun ili skraćeni naziv političke stranke nacionalne manjine, ili naziv nacionalne manjine koju želi da zastupa; druga je da svi kandidati na listi budu upisani u poseban birački spisak nacionalne manjine najmanje šest meseci izbora; i treći da izborne liste nacionalnih manjina mogu da se podnose samo u jedinicama lokalne samouprave u kojima živi najmanje jedan odsto pripadnika te manjine“, kazao je Škrijelj.

Poslanica stranke Srbija centar (SRCE) Verica Milanović kazala je da je ta poslanička grupa podnela amandman koji predviđa brisanje mogućnosti da grupe građana budu podnosioci izbornih lista nacionalnih manjina, navodeći da to nije bila preporuka ODIHR-a.

„Njihova preporuka je da izmene treba da preduprede zloupotrebe posebnih odredbi za liste nacionalnih manjina kao i dodatno urediti određivanje statusa nacionalnih manjina kako bi se sprečile zloupotrebe. Ovim izmenama se to ne podstiče, čak šta više, radimo suprotno“, kazala je Milanović.

I poslanica iz Radničke partije Irena Živković zatražila je brisanje mogućnosti da grupe građana budu podnositi izborne liste.

„Smatramo da je apsurdna stvar, koja će dovesti do zloupotreba i stvaranja fantomskih lista i u stvari zloupotrebiti ideju zastupanja nacionalnih manjina“, rekla je Živković.

Poslanica Narodnog pokreta Srbije (NPS) Ana Eraković dodala je da ta stranka predlaže da pripadnici nacionalne manjine u lokalnoj samoupravi u kojoj se održavaju izbori moraju činiti dva odsto stanovništva, da bi mogla da bude podneta manjinska izborna lista.

„Ovo predlažemo da bi se sprečila zloupotreba kao u Nišu 2024. godine, gde je Ruska stranka kandidovana kao nacionalna manjina, a u Nišu, po poslednjem popisu, žive 122 Rusa“, kazala je Eraković.

Poslanik liste Srpske napredne stranke (SNS) Goran Milić kazao su i oni podneli amandman, koji je prihvaćen, za preciziranje uslova za dobijanje statusa manjinske izborne liste, kako bi se zaštitila prava manjina i sprečila zloupotreba na lokalu.

„Suština je da naziv liste mora jasno odražavati koga ona predstavlja, bilo kroz naziv registrovane manjinske stranke, bilo kroz naziv nacionalne manjine. Poseban akcenat stavljase na novi predloženi član 8 zakona, koji se odnosi na grupe građana, u kom se zahteva da sporazumi o njihovom formiranju moraju izričito da navedu da se osnivaju sa ciljem zastupanja manjine, a naziv izborne liste mora da sadrži ime te nacionalne manjine“, kazao je Milić.

Prema njegovim rečima, ne sme se dozvoliti da se pojedine grupe građana čije delovanje nije usmereno na manjinska pitanja, kriju iza statusa nacionalne manjine samo radi izbornih olakšica.