Sve više mladih u Srbiji se žali na simptome koji imaju formu depresije, ali su i sve spremniji da potraže stručnu pomoć, rečeno večeras na tribini Hemofarm fondacije „Na kafi sa psihologom“ na temu mladi i depresija.
Psihoanalitičarka Vesna Brzev Ćurčić je kazala da je depresivnost adolescenata stanje bezvoljnosti, potištenosti i neraspoloženja, a najčešći uzroci su dramatične telesne i hormonalne promena, zatim promena škole i okruženja, nerazumevanje prijatelja i članova porodice.
„U takvom stanju adolescenti nasrću na sopstveno telo, seku se i peku, sve do suicida“, ukazala je ona i istakla da ako adolescent kaže da će se ubiti to je dokaz da ne može da izdrži unutrašnji nemir i da oni kojima se obraćaju treba da „otvore četvore oči“.
Po njenim rečima, ranije je uglavnom bilo sramota da mladi priznaju da traže pomoć psihologa, a da se sada toga ne stide, pa čak to na neki način postaje i pomodno.
„Pogrešno je uverenje da je bunt adolescenata destruktivan. Sve revolucije od kad svet postoje dizali u mladi. Bunt je prirodno stanje adolescenta“, kazala je Brzev Ćurčić.
Navela je da nema odrastanja bez krize, i da je, ako je adolescent miran, i to znak koji upozorava, kao i kada je previše bučan.
„Adolescenti pokušavaju da se ubiju na različite načine, a posle jednog pokušaja samoubistva u narednih meseca dana može da se očekuje recidiv. Dečaci ređe pokušavaju a češće uspevaju da izvrše samoubistvo“, rekla je Brzev Ćurčić.
Preporučila je roditeljima da deci kažu da i oni idu kod psihologa i predlože im da idu zajedno da razgovaraju sa stručnjacima koji mogu da im pomognu.
Anđelija Arbutina, apsolventkinja psihologije i volonterka u Psihološkom savetovalištu za studente beogradskog Filozofskog fakulteta je rekla da mladi sve više pričaju kroz šta prolaze, kakve probleme imaju i spremni su da potraže pomoć.
Ukazala je da su studenti tokom protesta i blokada često „pregorevali“ od fizičke i emocionalne iscrpljenosti i atmosfere u društvu, stalnih sukoba i narušenog kapaciteta za dijalog.
„Javljaju nam se studenti koji naizgled funkcionišu očekivano i teško im je da roditeljima da objasne im treba stručna podrška. Dobro je da oni međusobno komuniciraju i razgovaraju o problemima sa kojima se susreću“, rekla je Arbutina.
Dodala je da ima ljudi koji nemaju nikoga ko bi ih saslušao kad se loše osećaju i da su dragocena savetovališta koja su prva stepenica u traženju rešenja za njihove probleme.
Tribinu “Na kafi sa psihologom“ Hemofarm fondacija organizuje u partnerstvu sa Filozofskim fakultetom u Beogradu i Art komunom Dorćol Platz, a deo je kampanje za borbu protiv depresije i stigme – „Nesalomivi“.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.