Istraživanje NUNS-a i SafeJournalists: Bezbednost novinarki u Srbiji drastično pogoršana

Novinarke u Srbiji tokom 2025. godine bile su izložene ozbiljnom porastu napada, pretnji, onlajn uznemiravanja, mizoginih i seksističkih uvreda, ali i fizičkom nasilju, uključujući napade i nereagovanje policije tokom izveštavanja sa protesta i drugih rizičnih događaja, pokazalo je istraživanje Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i mreže „SafeJournalists“.

Istraživanje „Bezbednost novinarki i medijskih radnica – Srbija, kratki pregled 2025“, koje su pripremili pravnici NUNS-a Marija Babić i Rade Đurić, pokazalo je da institucije ne reaguju dovoljno brzo i efikasno, zbog čega se dodatno urušava poverenje novinarki u sistem zaštite.

Bezbednost novinarki u Srbiji tokom 2025. godine „izuzetno se pogoršala“, jedan je od ključnih zaključaka izveštaja koji analizira obrasce napada, institucionalne reakcije i posledice po rad i psihološko stanje žena zaposlenih u medijima, preneo je NUNS u saopštenju

Autori navode da zakonski okvir u Srbiji ne prepoznaje posebne rizike kojima su izložene novinarke. Iako Krivični zakonik pruža viši stepen zaštite osobama koje obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, posebne odredbe koje bi uvažile rodno zasnovane rizike ne postoje. Problem, međutim, nije samo u zakonima, već pre svega u njihovoj primeni.

Tokom 2025. godine, kako se navodi, zabeležen je ogroman rast broja slučajeva – u tom periodu u javnim tužilaštvima formirano je 140 predmeta u vezi sa događajima na štetu novinara, a u evidencijama je zabeležen veliki broj napada na novinarke (50 predmeta), a kada su u pitanju slučajevi u onlajn sferi, zabeležen je veći broj predmeta u kojima su oštećene novinarke u odnosu na novinare.

„Od 103 pojedinačna lica koja su bila meta napada, 55 je muškog (53,4 odsto), a 48 ženskog pola (46,6 odsto). Od tog broja u Posebnom odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala formiran je 71 predmet, u odnosu na 46 pojedinačnih lica, od kojih je 20 muškog (43,48 odsto), a 26 ženskog pola (56,52 odsto)“, piše u izveštaju.

Podaci iz baze „SafeJournalists“, kako su dodali, pokazuju da su novinarke tokom 2025. bile mete 16 različitih oblika tzv. ostalih pretnji, uključujući govor mržnje, verbalne napade predstavnika vlasti, tabloidne kampanje i poruke kojima se novinarke označavaju kao protivnice Srbije i srpskog naroda.

„U pojedinim slučajevima novinarkama su prilazila lica koja su se predstavljala kao službena i tražila im dokumenta, dok su posebno opasnim ocenjeni slučajevi pretnji u lokalnim višenacionalnim sredinama“, piše u saopštenju.

Prema njihovoj oceni, još alarmantniji su podaci o ozbiljnim pretnjama, jer su novinarkama u 2025. godini u 26 slučajeva upućene pretnje po život i fizičku bezbednost.

„Pretnje su stizale direktno, na ulici i tokom događaja sa kojih su izveštavale, ali i putem društvenih mreža, mejlova, komentara na portalima i veb-sajtovima. Prećeno im je ubistvom, spaljivanjem, vešanjem, silovanjem, drugim oblicima nasilja, kao i napadima na decu i članove porodice“, dodaje se.

Izveštaj je pokazao da su novinarke u 2025. godini najmanje 30 puta fizički napadnute, najopasniji napadi dogodili su se tokom izveštavanja sa studentskih i građanskih protesta, ali i tokom mitinga i izbornih dana u lokalnim samoupravama širom Srbije.

„U izveštaju se navodi da su neke od tih napada izvršili pripadnici policije, kao i da su novinarke bile fizički ometane u radu. Posebno zabrinjavaju slučajevi u kojima su policajci bili svedoci napada, ali su odbijali da postupe i pruže pomoć napadnutim novinarkama“, dodaje se u izveštaju.

NUNS je od marta do kraja decembra 2025. godine zabeležio 77 slučajeva napada policije na novinare i novinarke, neosnovanog privođenja i legitimisanja, kao i nereagovanja policije kada se nađe na licu mesta.

„Od tog broja, 26 slučajeva odnosilo se na novinarke. Takvo postupanje, ocenjuje se u izveštaju, direktno je doprinelo osećaju nesigurnosti i dodatnom padu poverenja u institucije“, dodaje se.

U preporukama u tom izveštaju se naglašava da trenutno nije prioritet otvaranje izmena zakona, jer postojeći propisi već pružaju osnov za zaštitu, ali se ne primenjuju dosledno, zbog čega se od institucija traži hitno i efikasno postupanje u slučajevima napada na novinarke, primena obaveznog uputstva Vrhovnog javnog tužilaštva, bolja reakcija policije, kao i sprovođenje postupaka u slučajevima prekoračenja ovlašćenja policijskih službenika.

„Medijskim kućama i redakcijama preporučuje se da razviju interne mehanizme za prevenciju bezbednosnih rizika, edukuju zaposlene o diskriminaciji i oblicima rodno zasnovanog nasilja, kao i da obezbede pravnu i psihološku podršku novinarkama. Posebno se ukazuje na potrebu da ta podrška bude dostupna i novinarkama u manjim sredinama“, piše u izveštaju.

Zaključak izveštaja, koji se u celosti može pronaći na sajtu NUNS-a, je da se bezbednost novinarki u Srbiji tokom 2025. pogoršala u gotovo svim segmentima: od broja napada i pretnji, preko institucionalne neefikasnosti i nekažnjivosti, do psiholoških posledica i nedostatka podrške u redakcijama.

„U takvim okolnostima, novinarke nastavljaju da rade u javnom interesu, ali sve češće bez adekvatne zaštite onih institucija koje bi morale da garantuju njihovu bezbednost“, upozorava se u izveštaju.