Javno mnjenje u Srbiji podeljeno po pitanju članstva u EU

Javno mnjenje u Srbiji je podeljeno po pitanju članstva u Evropskoj uniji, sa gotovo jednakim procentom građana koji imaju pozitivnu ili negativnu sliku o EU, dok većina misli da bi zemlja imala koristi od pridruživanja bloku, pokazuje istraživanje Eurobarometar koje je danas objavljeno.

Prema anketi, 38 odsto ispitanika misli bi članstvo Srbije u EU bilo dobra stvar, 30 odsto da bi bilo loša, a 32 odsto je reklo da ne bi bilo ni dobro ni loše.

Većina građana Srbije (56 odsto) veruje da bi Srbija, uzimajući sve u obzir, imala koristi od članstva, dok 39 odsto ne misli tako.

Pozitivnu sliku o EU ima 32 odsto učesnika istraživanja, dok po 34 odsto ima negativan i neutralan stav.

Većina građana (51 odsto) je pesimistična u pogledu budućnosti Unije, dok u zemljama EU vlada optimističnije raspoloženje (60 odsto).

Na pitanje koliko se osećaju povezano sa EU, 75 odsto građana Srbije je odgovorilo da ne oseća povezanost.

Trenutnu situaciju u zemlji 60 odsto ispitanika u Srbiji ocenjuje kao lošu a 38 odsto kao dobru, što je kao i u EU.

Međutim, finansijsku situaciju svog domaćinstva u Srbiji 55 a u EU 75 odsto ispitanika vidi kao dobru.

Na pitanje o poverenju u institucije, u Srbiji je sklono poverenju u vladu 39 odsto ispitanika a 59 odsto ima tendenciju da ne veruje, prema 37 odnosno 59 odsto u proseku u članicama EU.

Poverenje u nacionalni parlament u Srbiji ima 31 odsto građana a 67 odsto ne, prema 37 odnosno 58 odsto u parlamentima članica.

Kao najvažnija pitanja sa kojim se zemlja suočava u Srbiji 35 odsto ispitanih navodi troškove života a slede međunarodna situacija, pretnje demokratiji i kriminal dok u EU građane najviše brinu troškovi života i međunarodna situacija.

Kada je reč o ličnim bojaznima, i u Srbiji i u EU 52 odsto ispitanika brinu rastuće cene, inflacija i troškovi života.

Na pitanje da li su zadovoljni odgovorom svoje vlade na rusku agresiju na Ukrajinu, u Srbiji je 49 a u EU 54 odsto reklo da je potpuno zadovoljno.

Sankcije ruskoj vladi, pojedincima i kompanijama u Srbiji podržava 29 odsto ispitanih a 67 odsto je protiv, prema 70 odnosno 23 odsto u EU.

Takođe u Srbiji samo 18 odsto ispitanika podržava finansiranje kupovine i isporuke vojne opreme Ukrajini u odnosu na 56 odsto u Uniji.

Istovremeno je u Srbiji 57 odsto ispitanih reklo da podržava pružanje finansijske i humanitarne pomoći Ukrajini.

Istraživanje je obavljeno između 12. marta i 5. aprila i obuhvatilo je 27 članica EU, 11 zemalja i teritorija, uključujući kandidate za članstvo. U Srbiji je istraživanje sprovedeno od 13. do 31. marta, a učestvovalo je 1.025 ispitanika.

Gledano na nivou EU, novo istraživanje Eurobarometar objavljeno uoči Dana Evrope pokazalo je da Evropljani u izazovnom globalnom kontekstu sve više vide Uniju kao izvor stabilnosti i podržavaju njenu zajedničku odbrambenu i bezbednosnu politiku.

Kako je saopšteno, tri četvrtine ispitanika reklo je da se osećaju kao građani EU, što je najviši nivo do sada.

Evropljani u većini vide EU kao stabilizujuću silu u nesigurnom svetu (73 odsto) a 81 odsto podržava odbrambenu politiku EU dok osam od deset učesnika u istraživanju misli da EU treba da diversifikuje svoje trgovinske odnose i gradi partnerstva sa zemljama van Unije.

Dalje se navodi da 51 odsto građana Unije veruje EU a kao glavni razlog za to najčešće navode zaštitu demokratije i osnovnih vrednosti, zaštitu od spoljnih pretnji i stav da je EU pravi nivo za rešavanje globalnih izazova.

Kao optimisti oko budućnosti EU izjasnilo se 60 odsto ispitanika pri čemu su najveći optimisti mladi od 15 do 24 godine.

Kada je reč o bojaznima, na nivou EU građane najviše brine rat na Bliskom istoku a slede šira međunarodna situacija i ruski rat u Ukrajini dok su im na nacionalnom i ličnom nivou najveća briga, kao i ranije, troškovi života.

Specijalizovano istraživanje Evropske komisije pokazalo je i da je negativno mišljenje o SAD znatno poraslo od jesenas, za 14 procentnih poena, na 74 odsto, dok pozitivno mišljenje ima 24 odsto.

O Kini negativno mišljenje ima 61 odsto ispitanika a pozitivno 33 odsto a o Rusiji 83 odsto negativno i 14 odsto pozitivno.