Revizori Evropske unije su u sredu saopštili da nisu u mogućnosti da jasno prate način na koji se milijarde evra troše iz ogromnog fonda koji pomaže zemljama EU da obnove privredu od štete koju je izazvala pandemija kovida-19.
Mehanizam za oporavak i otpornost (RRF) bio je sistem grantova i kredita uspostavljen 2020. godine, dok su vlasti u 27 zemalja članica zatvarale granice, uvodile blokade i borile se za vakcine kako bi pokušale da zaustave širenje potencijalno smrtonosnog koronavirusa. U to vreme, najveći svetski trgovinski blok bio je u svojoj najdubljoj recesiji do tada.
Do januara ove godine, finansiranje u te svrhe je dostiglo procenjenih 577 milijardi evra.
Ali u novom izveštaju, Evropski revizorski sud je naveo da je teško pratiti kako su države rasporedile svoje delove tog novca. Nisu identifikovane hiljade primalaca sredstava, uključujući mnoga preduzeća ili velike konzorcijume.
„Bez ovih informacija ne možemo proceniti da li su sredstva pravedno raspodeljena, da li postoje rizici koncentracije, da li novac EU donosi vrednost građanima“, rekla je Ivana Maletić, članica Suda koji je vodio reviziju.
„Transparentnost nije tehničko pitanje. To je osnovni uslov za poverenje i odgovornost“, rekla je ona novinarima.
Evropska komisija je prikupila novac zaduživanjem na tržištima kapitala i isplatila ga za projekte koji jačaju privredu čineći je održivijim, ekološki prihvatljivijom i digitalnijom.
Grantovi i krediti su izdati kada su primaoci ispunili određene uslove. To je bila razlika s ranijom procedurom, prema kojoj su se sredstva obično isplaćivala na osnovu toga koliko bi projekat koštao. Po pravilima RRF-a, vlade takođe moraju javno objaviti 100 najvećih korisnika.
Revizori su rekli da su od 10 zemalja EU koje su posmatrali, 100 najvećih korisnika gotovo isključivo bila ministarstva, agencije i lokalne ili regionalne vlasti. Gotovo nikakve javne informacije nisu dostupne o primaocima iz privatnog sektora.
Maletić je rekla da poslanici EU koji istražuju moguću zloupotrebu sredstava, redovno traže informacije „o transferima i novcu koji ide kompanijama, konzorcijumima i drugima, a te informacije ne nalazimo“.
Revizori su se posebno mučili da dobiju detalje o primaocima u Francuskoj čije vlasti su rekle da je to zato što je „bilo previše administrativno teško dobiti informacije o krajnjim primaocima i isplaćenim iznosima“, piše u izveštaju.
„Možete zamisliti da u Francuskoj imamo hiljade i hiljade primalaca!“, rekla je Maletić.
Slučajevi zloupotrebe su se već pojavili. Pre dve godine, policija u Italiji, Austriji, Rumuniji i Slovačkoj uhapsila je 22 osobe u okviru istrage sumnjivog preusmeravanja 600 miliona evra iz fondova za pomoć posle pandemije.
Evropska komisija je kritikovala nalaze revizora i saopštila da su joj „ruke vezane“ jer se o pravilima koja regulišu korišćenje fonda dogovorilo 27 država – članica.
Komisija je branila uslove korišćenja i postizanje „prekretnica“ za isplatu sredstava.
Komisija je saopštila da funkcioniše sistem zahteva za isplate iz fonda, za izveštaje o napretku i detaljne analize odluka o plaćanju i da je kontinuirano „angažovana“ s državama – članicama na „rešavanju nedoslednosti“.
Ali revizori su zabrinuti da u EU jača podrška za pristup zajedničkim fondovima zasnovan na tom sistemu „postizanja uslova“ što bi se mogao koristiti u sledećem dugoročnom budžetu EU za isplatu poljoprivrednih subvencija ili pomoći za infrastrukturu, što su značajni delovi sedmogodišnjeg paketa potrošnje.
Maletić je rekla da „sistem dostizanja prekretnica“ deklarisanih ciljeva „nije jasan“ i da se u suštini svodi na to da „samo određeni broj ljudi dobija različite iznose. To je zaista model koji se ne može primeniti na tradicionalne politike“.
Budžet EU od 2028. do 2034. godine mogao bi da iznosi oko 2.000 milijardi evra.
Komisija je odbacila zabrinutost revizora, rekavši da je u svakom slučaju na 27 država – članica i Evropskom parlamentu da utvrde „dizajn budućih zakonskih predloga“ o budžetu.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.