Fond za humanitarno pravo: „Male kazne za ratne zločine na suđenjima u Srbiji, održano 66 pretresa“

Pravna analitičarka Fonda za humanitarno pravo Marijana Čestić Jelovac, izjavila je danas na predstavljanju Izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2025. godini, da su pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, obuhavećena suđenja za ukupno 27 predmeta i da je tokom godine zakazano je 107 pretresa, a održano 66.

„Tokom godine Javno tužilaštvo za ratne zločine (JTRZ) podiglo je svega pet optužnica protiv pet lica, od čega su četiri optužnice potvrđene. Od toga jedna optužnica je istraga od pre 15 godina, dok je jedna rezultirala sporazumom o priznanju krivice. Od pet podignutih optužnica dve su se odnosile na krivično delo organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina“, navela je Čestić Jelovac u Evropskoj kući u Beogradu.

Dodala je da je tužilaštvo tada prvi put podiglo optužnicu za to krivično delo 2024. godine i da je od tada sve češća njegova upotreba.

Takođe je navela da ne postoji saradnja Srbije sa Hrvatskom i Kosovom, kao i da Glavni javni tužilac nije imenovan tri godine od raspisivanja konkursa.

„Posebno su problematične kazne zatvora za seksualno nasilje u oružanom sukobu. Prošle godine su, donete tri presude, od čega su se dve odnosile za silovanje u oružanom sukobu i sudovi su dosudili kaznu zatvora od sedam godina u oba predmeta, što je bliže zakonskom minimumu za to krivično delo, a što je obeshrabrujuće za sve žrtve koje su doživele trajne posledice“, kazala je ona.

Advokat Sead Spahović rekao je da Tužilaštvo za ratne zločine ne može da funkcioniše zato što država Srbija „stoji iza ratnih zločina“.

„Ne možete da tražite od njih da se ozbiljno uključe u suđenja za ratne zločine. Oni ih sahranjuju u aleji velikana, zaslužnih građana, trče po svetu da ih obilaze, otvaraju književne večeri, ovde država stoji i sada iza ratnih zločinaca kada izdržavaju kazne, kad im treba pomoći“, izjavio je on.

Prema njegovim rečima, nikada nije optužen ni jedan važan oficir ili važan političar u Beogradu za genocid niti za zločin protiv humanosti, niti će, kako je naveo, ikada biti.

„Suština je da ovo društvo neće da goni ratne zločince, a država odnosno vlast neće da gubi glasove, da sami sebi nabijaju trn u zdravu nogu, ovde ne može da funkcioniše obračun sa ratnim zločinima, jer je ratni zločin temelj srpskog društva, to je ključna vrednost na kojoj je ovo društvo nastalo“, rekao je Spahović.