Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prva tri meseca ove godine bila 19 milijardi evra

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prva tri meseca ove godine iznosila je nešto više od 19 milijardi evra, što je bilo 3,3 odsto više nego u isto vreme 2025. godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

U prva tri meseca izvezeno je robe u vrednosti od 8,7 milijardi evra, odnosno 7,1 odsto više nego u istom periodu prošle godine, dok je uvoz iznosio 10,3 milijarde evra, što je bilo 0,3 odsto više u odnosu na isti period 2025. godine, navedeno je u saopštenju.

Deficit iznosio 1,6 milijardi evra i bio je manji 25,4 odsto nego u prvom kvartalu lane.

Pokrivenost uvoza izvozom bila je 84,4 odsto i bila je veća od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,1 procenata.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. 

Zemlje članice Evropske unije činile su 59,2 odsto ukupne razmene.

Srbija je u zemlje potpisnice CEFTA ugovora izvezla robu u vrednosti od 1,1 milijarde evra, dok je uvoz bio 361,3 miliona evra, pa je suficit iznosio 739,7 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom bila je 304,7 odsto.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit ostvaren je sa zemljama iz bliskog okruženja: sa Crnom Gorom (izvoze se najviše lekovi za maloprodaju i električna energija, a uvoze se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), sa Bosnom i Hercegovinom (izvoze se gasna ulja i električna energija, a uvoze se električna energija i konstrukcije i delovi od čelika) i sa Severnom Makedonijom (izvoze se električne energija i električni provodnici, a uvoze se električna energija i katalizatori na nosaču). 

Značajan suficit u razmeni ostvaren je u razmeni i sa Češkom, Nemačkom i Italijom.

Najveći deficit bio je u trgovini sa Kinom, najviše zbog uvoza delova i pribora za motorna vozila, a sledi deficit sa Turskom, Ruskom Federacijom, Poljskom.

Kako je navedeno, u martu je iz Srbije izvezeno robe u vrednosti od 3,3 milijarde evra, što je bilo 15,4 odsto više nego u istom mesecu prethodne godine, dok je uvoz bio nešto veći od četiri milijarde evra, što je bilo povećanje od 6,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.