Marko Đurić: „Balansiranje u spoljnoj politici nije neodlučnost, već politička zrelost“

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić ocenio je da spoljnopolitičko balansiranje Srbije  između različitih centara moći ne treba, apriori, pripisivati njenoj neodlučnosti, već političkoj zrelosti u datim okolnostima.

„Diplomatskim balansiranjem nastojali smo da u složenim međunarodnim okolnostima očuvamo što povoljniji položaj Republike Srbije“, naveo je Đurić u autorskom tekstu za novi broj nedeljnika NIN. 

Šef diplomatije je precizirao da se osnovni zadatak Ministarstva spoljnih poslova u prethodne dve godine, otkako je na njegovom čelu, ogledao u čuvanju strateške autonomije Srbije i sposobnosti da donosi odluke koje su u skladu sa njenim interesima, a ne refleks spoljnog pritiska ili očekivanja.

Kao najvažnije aspekte rada ministarstva Đurić je naveo „zaštitu državnih interesa u vezi sa Kosovom i Metohijom, balansiranje u ostvarenju strateškog cilja evropskih integracija uz istovremeno očuvanje samostalne spoljne politike, i dalji razvoj multivektorske diplomatije“.

„Delovanje u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije, kao centralne tačke naše spoljne politike i ključni sadržaj međunarodnog diplomatskog angažmana, bio je i ostaje jedan od najvažnijih aspekata rada ministarstva. Aktivnosti su bile usmerene ka zastupanju stavova i interesa Republike Srbije u međunarodnim organizacijama, tokom bilateralnih susreta i na multilateralnim forumima, uz stalno insistiranje na primeni međunarodnog prava, očuvanju teritorijalnog integriteta države i zaštiti srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Poseban fokus je obuhvatio diplomatsko delovanje radi sprečavanja jačanja međunarodnog subjektiviteta Prištine“, napisao je Đurić.

Kao jedan od fokusa rada Đurić je naveo i regionalnu politika i očuvanje stabilnosti na prostoru Zapadnog Balkana što, dodao je,  podrazumeva istovremeno jačanje veza sa susednim državama, upravljanje postojećim tenzijama i predstavljanje Srbije kao faktora stabilnosti u regionu.

„Regionalni kontekst ostao je, međutim, i dalje opterećen brojnim političkim sporovima, istorijskim nasleđem i otvorenim pitanjima. Zbog toga smo težili ka politici koja će prema međunarodnim partnerima delovati konstruktivno i kooperativno, ostajući istovremeno dosledni u zaštiti nacionalnih interesa. Upravo ta dvostruka funkcija regionalne diplomatije jedno je od ključnih obeležja rada u prethodne dve godine“, ukazao je.

Naglasio je da je evropski put Srbije jedna od težišnih osa njene spoljne politike i dodao da se „veoma značajan segment rada odnosio na vođenje spoljne politike u uslovima složenog balansiranja između procesa evropskih integracija i očuvanja samostalnosti u donošenju spoljnopolitičkih odluka“.

„Republika Srbija ostaje čvrsto opredeljena za članstvo u Evropskoj uniji, pri čemu nastojimo da u što kraćem roku ispunimo neophodne institucionalne i tehničke uslove, ali istovremeno zadržavamo autonomiju u odlučivanju o pitanjima koja su od suštinskog nacionalnog interesa. U tom smislu, uprkos jednoj ne tako kratkoj pauzi u otvaranju novih klastera sa EU, održali smo politički dijalog sa institucijama EU, formirali poseban operativan tim za pristupanje EU, povećali stepen usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, uz očuvanje naših interesa i negovanje dijaloga sa ključnim međunarodnim akterima. Bez obzira na povremene pritiske, poruke ili uslovljavanja sa strane, Srbija je očuvala manevarski prostor i svoje pozicije“, naveo je Đurić.

Dodao je i da se u protekle dve godine radilo i na  intenziviranju multivektorske diplomatije, –  razvoju i produbljivanju odnosa sa državama izvan evropskog političkog okvira.

„Ovakva orijentacija višestruko je značajna, jer omogućava Srbiji da u međunarodnim organizacijama širi mrežu političke podrške za pitanja od strateškog interesa, diverzifikuje spoljnopolitička partnerstva i jača međunarodne pozicije van dominantnih evropskih i evroatlantskih struktura“, ocenio je šef srpske diplomatije u autorskom tekstu za NIN.