Na današnji dan 30. april

313 – Rimski car Konstantin Prvi Veliki je Milanskim ediktom legalizovao hrišćanstvo u Rimskom carstvu.

1777 – Rodjen je nemački matematičar i astronom Karl Fridrih Gaus (Carl Friedrich Gaush), pronalazač metoda u teoriji brojeva, algebri, geometriji (Gausov algoritam, Gausova konstanta, Gausova krivina, Gaus-Krigerova projekcija). Smatra se jednim od najvećih matematičara svih vremena.

1789 – Džordž Vašington (Georges Washington) izabran je za prvog predsednika SAD. Posle dva predsednička mandata, u septembru 1796. godine uputio je američkom narodu oproštajnu poruku (Farewell Address) i povukao se na svoje imanje.

1803 – SAD su od Napoleona Bonaparte, za 15 miliona dolara, kupile Luizijanu koja je na isti datum 1812. formalno ušla u sastav američke države kao njena 18. članica.

1804 – U borbama u Surinamu Britanci su prvi put upotrebili municiju koja sadrži više zrna – „šrapnel“, nazvanu po izumitelju Henriju Šrapnelu (Henry Shrapnel).

1870 – Rodjen je austrijski kompozitor madjarskog porekla Franc Lehar (Franz), najznačajniji predstavnik bečke operete u prvoj polovini 20. veka („Vesela udovica“, „Zemlja smeška“).

1883 – Umro je francuski slikar Eduar Mane (Edouard Manet), jedan od začetnika impresionizma („Doručak na travi“, „Bal u Foli-Beržeru“, „Balkon“, „Olimpija“).

1883 – Rodjen je češki pisac Jaroslav Hašek, autor romana „Doživljaji dobrog vojnika Švejka“.

1893 – Rodjen je Joahim fon Ribentrop (Joachim von Ribbentrop) ministar spoljnih poslova nacističke Nemačke. Medjunarodni sud u Nirnbergu osudio ga je na smrt zbog zločina u Drugom svetskom ratu. Kazna vešanjem izvršena je 1946.

1895 – Svečano je otvorena Prva medjunarodna izložba u Veneciji, koja je vremenom postala najveća smotra savremene likovne umetnosti u svetu – „Venecijanski bijenale“.

1900 – Havaji su postali sastavni deo SAD.

1909 – Rodjena je holandska kraljica Julijana. Kraljica je postala 1948, a 1980. abdicirala je u korist starije kćerke Beatrise (Beatrix).

1915 – U Parizu je osnovan Jugoslovenski odbor – organizacija srpskih, hrvatskih i slovenačkih političkih emigranata iz Austro-Ugarske koja je u vreme Prvog svetskog rata vodila akcije za oslobadjanje južnoslovenskih zemalja od Austro-Ugarske i za njihovo ujedinjenje sa Srbijom i Crnom Gorom.

1934 – Austrija je donela Ustav kojim je ozakonjena diktatura kancelara Engelberta Dolfusa (Dollfush).

1941 – Nezavisna Država Hrvatska donela je zakon o rasnoj pripadnosti na osnovu kojeg su počeli progoni Srba, Jevreja i Roma.

1945 – Adolf Hitler i njegova ljubavnica Eva Braun izvršili su samoubistvo u podzemnom bunkeru u Berlinu. Ruske trupe ušle su u centar Berlina, zauzele Rajhstag i druge državne institucije, dok su savezničke trupe osvojile Minhen, a francuske ušle u Austriju.

1945 – Jugoslovenska armija (NOV i POJ) oslobodila je u Drugom svetskom ratu ustaški logor Jasenovac.

1953 – U Beogradu je otvoren Železnički muzej, prvi takav u Jugoslaviji, osnovan u februaru 1950.

1973 – Predsednik SAD Ričard Nikson (Richard Nixon) prihvatio je odgovornost za prisluškivanje rivalske Demokratske stranke u zgradi „Votergejt“ 1972, što je dovelo do njegove ostavke u avgustu 1974. godine.

1975 – Padom Sajgona (Ho Shi Min), u koji su ušle snage Severnog Vijetnama, okončan je tridesetgodišnji Vijetnamski rat u kojem je poginulo 58.000 Amerikanaca i tri miliona Vijetnamaca, od kojih dva miliona civila.

1989 – Umro je italijanski filmski režiser Serdjo Leone (Sergio) autor „špageti vesterna“ („Za šaku dolara“, „Zovem se Niko“, „Bilo jednom na Divljem zapadu“, „Dogodilo se u Americi“).

1991 – U ciklonu u Bangladešu je poginulo 125.000 ljudi.

1995 – Predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) naložio je obustavljanje trgovine s Iranom i zabranio investicije u tu zemlju, optuživši Teheran da podržava medjunarodni terorizam.

1999 – U vazduhoplovnim napadima NATO na SR Jugoslaviju pogodjene su zgrade Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Jugoslavije u užem centru Beograda.

2000 – Umro je bivši premijer Danske Pol Hartling koji je 1978. godine postao Visoki komesar UN za izbeglice, a 1981. dobio Nobelovu nagradu za mir.

2002 – Predsednik Robert Mugabe proglasio je vanredno stanje u Zimbabveu zbog velike nestašice hrane koja je dovela hiljade stanovnika na ivicu gladi. Kriza sa hranom nastupila je usled suše, i zbog zatvaranja farmi koje su držali belci.

2003 – SAD, Rusija, Evropska unija i UN zvanično su objavile „mapu“ za mirovno pregovore Izraela i Palestine, koji je trebalo da dovedu do stvaranja nezavisne palestinske države 2005.

2005 – Na jugu Iraka medjunarodni istražitelji su otkrili grobnicu sa 1.500 tela, za koju se veruje da su većinom ubijeni Kurdi koji su tokom 1980-tih godina, u vreme režima Sadama Huseina, proterani iz naselja na severu Iraka.

2007 – Književnica Jara Ribnikar umrla je u 95. godini u Beogradu. Autorka je više romana, zbirki pripovedaka i memoarske proze, a prevodila je sa češkog i nemačkog. („Nedovršeni krug“, “ Pobeda i poraz“, „Jan Nepomucki“).

2008 – Švajcarski hemičar i pronalazač halucinogenog narkotika LSD, Albert Hofman umro je u Bazelu u 102. godini. Hofman je prvi put proizveo LSD 1938. godine dok je u medicinske svrhe istraživao pečurke.

2009 – Američki proizvođač automobila „Krajsler“ proglasio je bankrotstvo posle neuspeha pregovora s kreditorima o restrukturisanju dugova. „Krajsler“ je odmah sklopio dogovor o udruživanju sa italijanskim „Fiatom“.

2009 – Na Univerzitetu u Bakuu, u Azerbejdžanu, neidentifikovani napadač je vatrenim oružjem ubio 13 ljudi, a 15 ranio.

2011 – Argentinski pisac Ernesto Sabato, autor romana „Tunel“, „O junacima i grobovima“ i „Abadon, andjeo uništenja“ umro je u 99. godini.

2013 – Holandski prestolonaslednik Viljem-Aleksandar (46) ustoličen je za kralja, pošto se njegova majka, kraljica Beatriks (75), posle 33 godine, zvanično povukla s trona.

2015 – Širom SAD su održane demonstracije u znak solidarnosti s protestom u Baltimoru, protiv rasne diskriminacije i prekomernog nasilja policije koja je izazvala smrt Afroamerikanaca u Klivlendu, Fergusonu, Misuriju, Njujorku i drugim gradovima.

2017 – U nesreći blizu Mont Everesta poginuo poznati planinar Uli Stek (Ueli Steck), nazvan „Švajcarska mašina“ zbog brzine i istrajnosti u osvajanju vrhova.