Gotovo cela Evropa doživela natprosečne vrućine 2025.

Na najmanje 95 odsto teritorije Evrope godišnje temperature su bile iznad proseka prošle godine, tokom koje su oboreni rekordi za šumske požare, temperature mora i toplotne talase usled pogoršanja klimatskih promena, saopštila je danas Svetska meteorološka organizacija (WMO).

Najduži toplotni talas pogodio je najhladnije evropske zemlje, a u šumskim požarima je izgorelo više od milion hektara, što je najveća površina do sada zabeležena.

„Brzo zagrevanje u Evropi smanjuje snežni i ledeni pokrivač, dok opasno visoke temperature vazduha, suše, toplotni talasi i rekordne temperature okeana pogađaju regione od Arktika do Mediterana. Evropa, zajedno sa mnogim drugim regionima sveta, izložena je sve većim uticajima – od rekordnih toplotnih talasa na kopnu i na moru, do razornih šumskih požara i kontinuiranog gubitka biodiverziteta – sa posledicama po društva i ekosisteme širom Evrope“, navodi se u izveštaju WMO i Evropske službe za klimatske promene Kopernikus o stanju klime u Evropi 2025.

Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, dvostruko brže od globalnog proseka, a delovi kontinenta koji imaju zimske dane sa temperaturama ispod nule su sve manji.

Rekordni toplotni talas koji je trajao tri nedelje pogodio je prošlog jula subarktičku Norvešku, Švedsku i Finsku, a temperature unutar Arktičkog kruga su prešle 30 stepeni.

U svim evropskim regionima došlo je do topljenja glečera, a Island je zabeležio drugi najveći gubitak glečera.

Snežni pokrivač je bio 31 odsto ispod proseka, dok je ledeni pokrivač Grenlanda izgubio je 139 milijardi tona leda.

„Ovaj gubitak leda doprinosi porastu nivoa mora u svetu, pri čemu svaki centimetar povećanja izlaže dodatnih šest miliona ljudi priobalnim poplavama“, navodi se u saopštenju.

U evropskom regionu je 2025, četvrtu uzastopnu godinu, zabeležena rekordna godišnja temperatura površine mora, a 86 odsto regiona je doživelo jake morske toplotne talase.

Protoci reka bili su ispod proseka tokom 11 meseci u godini širom Evrope, sa 70 odsto reka koje su imale godišnji protok ispod proseka.

Prošla godina je bila jedna od tri najsušnije od 1992. godine. U maju je više od polovine kontinenta bilo pogođeno sušom.

Vrući i suvi uslovi doprineli su rekordnim šumskim požarima širom Evrope. Ukupno je izgorelo više od milion hektara, oblast veća od površine Kipra.

Emisije šumskih požara dostigle su najveće nivoe do sada zabeležene, a rekordne emisije su zabeležene u Španiji, Kipru, Velikoj Britaniji, Holandiji i Nemačkoj.

Obnovljivi izvori energije obezbedili su gotovo polovinu (46,4 odsto) električne energije u Evropi 2025. godine, a solarna energija je dostigla novi rekordni udeo od 12,5 odsto.

U saopštenju se ističe da su klimatske promene glavni uzrok degradacije biodiverziteta koji je od vitalnog značaja za održivu budućnost.