Psi-roboti s glavama Maska i Zakerberga tumaraju po muzeju u Berlinu

Robotski psi sa hiperrealističnim silikonskim glavama modeliranim po uzoru na likove svetski poznatih ličnosti — uključujući Ilona Maska, Marka Zakerberga, Džefa Bezosa, Endija Vorhola i Pabla Pikasa, lutaju po jednom berlinskom muzeju, povremeno i „kake“ odštampane slike svoje okoline koje su sami snimili integrisanim kamerama.

To je deo interaktivne instalacije američkog umetnika Bipla (Majk Vinkelman) u berlinskoj Novoj nacionalnoj galeriji.

Svaka odštampana slika prikazuje isečak stvarnosti transformisan veštačkom inteligencijom da bi podsećao na ili pogled na svet prikaza ljudske glave na njegovim ramenima – Pikasov pas proizvodi slike u kubističkom stilu, a Vorholov u pop artu.

To je komentar o tome kako percepciju oblikuju algoritmi i tehnološke platforme, pišu organizatori izložbe u katalogu.

„Naš pogled na svet je delimično oblikovan načinom na koji ga videumetnici“, rekao je Bipl za AP: „Način na koji je Pikaso slikao, promenio je način na koji vidimo, a tako i način na koji je Vorhol govorio o konzumerizmu, pop kulturi“.

Sada pogled na svet oblikuju tehnološki milijarderi koji poseduju moćne algoritme koji „odlučuju šta vidimo, a šta ne vidimo“, dodao je umetnik.

„To je ogromna moć koju mislim da nismo u potpunosti razumeli, posebno zato što, kada žele da naprave promenu, ne moraju da lobiraju u UN, ne moraju da nešto proguraju kroz Kongres SAD ili EU, oni samo promene ove algoritme“, rekao je on.

Psi imaju i glave napravljene po liku Bipla.

Lisa Boti, kustoskinja izložbe u Berlinu, rekla je da je veštačka inteligencija jedan od fenomena koji najviše utiču na život, a da su „muzeji mesta gde društvo može da razmišlja“ o takvim promena, zbog čega je htela da se prikaže Biplov rad.

To delo pod nazivom „Obične životinje“ prvi put je prikazano na sajmu Art Basel u Majami biču 2025.

Bipl je grafički dizajner iz Južne Karoline koji stvara raznovrsna digitalna umetnička dela. Jedan je od osnivača pokreta „svakodnevnih“ u 3D grafici: Godinama svakodnevno pravi po jednu sliku i objavljuje je na mreži, ne propuštajući nijedan dan.

Po aukcijskoj kući Kristi, on je treći najskuplji živi umetnik po prodaji dela na aukcijama, posle Dejvida Hoknija i Džefa Kunsa.

U proleće 2021. godine, Kristi je otvorio licitaciju za Biplov digitalni kolaž „Svakodnevni dani: Prvih 5000 dana“, a prodaja je na kraju zaključena na preko 69 miliona dolara. Ta aukcijska kuća je opisala to delo kao „kritiku modernog društva, vlasti i društvenih medija“ u obliku „groteskne, distopijske budućnosti, često sa poznatim ličnostima poput Donalda Trampa i Kanjea Vesta“.

Kristi kaže da je ta prodaja bila prva ponuda neke velike aukcijske kuće isključivo digitalnog umetničkog dela sa nezamenljivim „tokenom“ kao garancijom njegove autentičnosti, a i prvi put da je kriptovaluta korišćena za plaćanje umetničkog dela na aukciji.

Nezamenljivi „tokeni“ – NFT su elektronski identifikatori koji potvrđuju da je digitalni kolekcionarski predmet stvaran beleženjem detalja u digitalnoj knjizi „blokčejn“. „Tokeni“ su nedavno zahvatili svet onlajn kolekcionarstva, kao rezultat buma kriptovaluta.

Na manifestaciji Art Bazel 2025, Bipl je poklonio fotografije koje su njegovi psi „iskakili“ publici, uz sertifikat na kojem je pisalo „100% organski pseći izmet bez GMO“. Neki su imali QR kodove koji su omogućavali pristup besplatnim NFT-ovima, što je u praksi značilo da je Bipl besplatno poklonio svoju digitalnu umetnost ljudima – i nekima koji su bili na fotografijama, da ih potencijalno dobro prodaju.