Čitanje sveta i povezivanje kultura: Sijeva priča o knjigama

„Imam mnogo hobija. Najviše volim da čitam“, rekao je jednom kineski predsednik Si Đinping.

Za Sija, čitanje je više od ličnog hobija – to je način života. Kao najviši lider Kine, Si se često oslanja na knjige koje su dugo obogaćivale njegov intelektualni svet, koristeći ih kao diplomatski most za povezivanje Kine sa širim svetom i za podsticanje međukulturne razmene i uzajamnog učenja među različitim civilizacijama, piše agencija Sinhua.

Od detinjstva, knjige su bile Sijevi stalni saputnici i trajna strast. Rođen u porodici revolucionara u Pekingu, odrastao je uz roditelje koji su cenili obrazovanje i podsticali svoju decu da čitaju, razmišljaju i doprinose zemlji i njenim ljudima.

Si se jednom prisetio da je njegov otac, Si Džongsun, revolucionarni lider, retko kupovao igračke njemu i njegovoj braći i sestrama, ali je bio mnogo darežljiviji kada je reč o knjigama – često ih je vodio u knjižare i dopuštao im da sami biraju.

Čen Ćiujing, koja je predavala Siju kineski 1965, kada je bio tinejdžer, prisetila se da je „dečak bio strastveni čitalac književnosti i istorije, posebno očaran poezijom Du Fua“. Du Fu, najpoštovaniji realistički pesnik dinastije Tang (618–907), bio je poznat po dubokoj empatiji i snažnom saosećanju prema običnim ljudima, tšto su teme koje prožimaju njegova dela.

Godine 1969, neposredno pre nego što je napunio 16 godina, Si je kao „obrazovani mladić“ poslat u zabačeno seosko mesto Liangđiahe u brdima provincije Šansi. Sa sobom je poneo dva kofera puna knjiga i proveo sedam godina živeći u jaodongu, tradicionalnom pećinskom prebivalištu uklesanom u žute lesne padine. Uprkos teškim uslovima, njegova strast prema čitanju nije jenjavala; naprotiv, knjige su tokom tih izazovnih godina postale izvor duhovne snage.

Si je koristio pauze od rada na polju da proučava rečnike ili bi nakratko čuvao ovce na vrhu brda kako bi čitao. Noću je uranjao u knjige pod svetlom petrolejske lampe. Jednom je prešao 15 kilometara neravnim, prašnjavim seoskim putem samo da bi pozajmio „Fausta“ Johana Volfganga fon Getea. Dubok utisak na njega ostavilo je i delo „Šta da se radi“Nikolaja Černiševskog  u kojem ga je ohrabrila istrajnost glavnog junaka.

Tokom boravka u selu, Si Đinping pročitao je gotovo sve književne klasike do kojih je mogao da dođe. Si se prisetio: „Ono što mi danas dolazi s lakoćom jesu stvari koje sam tada čitao“.

Kroz opsežno čitanje, Si je razvio poseban pristup: pretvaranje debelih knjiga u tanke i tankih knjiga u debele. To znači da je suštinu bogatih i složenih dela svodio na ključne uvide, dok je istovremeno produbljeno analizirao sažete tekstove kako bi u potpunosti otkrio njihovu slojevitost. Do trenutka kada je 1975. primljen na Univerzitet Cinghua, pročitao je delo „Kapital“ Karla Marksa od korica do korica tri puta i ispunio 18 svezaka svojim zapažanjima.

Čitanje kineskih i stranih klasika obogatilo je Sijev unutrašnji svet. Tokom godina, bilo da je radio kao lokalni funkcioner ili kao najviši lider Kine, zadržao je disciplinovanu naviku čitanja, istovremeno podstičući svoje saradnike, kao i širu javnost, da čitaju.

„Strani analitičari Kine s pravom su veoma zainteresovani za to da li kineski lideri čitaju, da li imaju vremena za čitanje i kakve knjige čitaju“, naveo je magazin Diplomat u jednom članku. „Znanje lidera oblikuju knjige koje čitaju… To je, zauzvrat, važan faktor u određivanju formiranja i sprovođenja politike“, napisali su.

Čitanje kineskih klasičnih i savremenih dela dalo je Siju široku intelektualnu osnovu, omogućavajući mu da se lako poziva na poznate autore i tekstove prilikom izlaganja svoje filozofije upravljanja i diplomatije.

„Izuzetna književna i umetnička dela odražavaju sposobnost jedne zemlje i naroda za kulturno stvaralaštvo. Samo uz vrhunska dela možemo privući, usmeravati i nadahnjivati ljude i napredovati u predstavljanju kineske kulture svetu“, rekao je Si.

Kako bi se kineski klasici bolje očuvali, Nacionalni arhiv publikacija i kulture Kine, veliki projekat koji je Si odobrtio, svečano je otvoren u julu 2022. Nazvan „bankom semena gena“ kineske civilizacije, ovaj projekat sistematski prikuplja važna izdanja klasičnih i kulturnih dela.

Na globalnoj sceni, Si često koristi kineske klasike da objasni svoje ideje i promoviše razmenu i uzajamno učenje među civilizacijama. Ove reference odražavaju drevnu mudrost koju koristi da međunarodnoj publici predstavi tradicionalne kineske koncepte poput harmonije, inkluzivnosti, saradnje i međusobnog poštovanja.

Prema Sijevom mišljenju, civilizacije se međusobno razlikuju, ali nijedna nije nadređena drugima.

Kada je 2023. predložio Globalnu inicijativu za civilizaciju, Si je citirao stihove iz zbirke maksima iz doba dinastije Ming: „Jedan cvet ne čini proleće, dok stotinu cvetova u punom cvatu donosi proleće vrtu“, kako bi ponovo potvrdio svoj stav da „civilizacija može napredovati samo kroz razmenu i uzajamno učenje sa drugim civilizacijama“.

Mir i rat su česta tema u Sijevim obraćanjima na različitim međunarodnim skupovima.

Tokom državne posete Grčkoj 2019, Si Đinping zastao je pred „Žalujućom Atinom“, mermernim reljefom iz oko 460. godine pre nove ere, u Muzeju Akropolja. Tadašnji grčki predsednik Prokopis Pavlopulos primetio je da boginja odmara i razmišlja posle bitke.

„Dži Ge Vej Vu“, citirao je Si izreku iz drevne kineske hronike „Zuo Džuan“, što znači da se hrabrost ogleda u obustavljanju neprijateljstva. „Ona (Atina) razmišlja o tome šta rat zapravo znači“, rekao je.

U današnjem svetu, promene kakve nisu viđene čitav vek odvijaju se sve brže, transformacije i potresi se prepliću, a ratovi i sukobi izbijaju u pojedinim regionima.

„Stabilnost donosi zemlji prosperitet, dok nestabilnost vodi u siromaštvo“, citirao je Si izreku iz dela „Guanzi“, zbirke drevnih kineskih tekstova, kada je 2022. predložio Globalnu bezbednosnu inicijativu, pozivajući na zajedničke napore u očuvanju svetskog mira i bezbednosti.

Martin Albrou, član Britanske akademije društvenih nauka, ocenio je da je Si, oslanjajući se na mudrost kineske drevne istorije i bogate civilizacije, izneo važne ideje i teorijski sistem o upravljanju savremenim društvom.

„S obzirom na to da se današnji svet suočava sa zajedničkim izazovima mira, saradnje i razvoja, filozofija i mudrost sa Istoka biće važno nadahnuće za zemlje širom sveta kako da prodube saradnju i ojačaju globalno upravljanje“, rekao je on.

Kako bi svoje poruke približio globalnoj publici, Si se često poziva na stranu književnost kao način da podstakne bliže veze i istovremeno promoviše svoje ideje. Za njega su književnost i umetnost „najbolji medij za stvaranje razumevanja i komunikacije između različitih zemalja i kultura“.

Još u martu 2013, tokom prve državne posete Rusiji kao predsednik Kine, Si je prvi put izneo svoju ključnu viziju izgradnje zajednice sa zajedničkom budućnošću čovečanstva, obraćajući se pred više od hiljadu profesora i studenata na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose.

„Put istorije nije popločan kao Nevski prospekt; on vodi preko polja, čas prašnjavih, čas blatnjavih, i prolazi kroz močvare ili šumske gustiše“, citirao je Si rečenicu Nikolaja Černiševskog, ukazujući na to da, iako čovečanstvo ima razloga da veruje da će svet postati bolje mesto, put do toga može biti trnovit.

U istom govoru, Si je govorio o snažnom uticaju ruske književnosti na više generacija u Kini i pomenuo nekoliko velikana ruske književnosti, uključujući Aleksandra Puškina Mihajla Ljermontova, Lava Tolstoja, čija je dela opširno čitao.

„Predsednik Si je pomenuo nekoliko ruskih književnih klasika… zbog čega su se svi osećali veoma bliski njemu“, rekao je Taras Ivčenko, ruski sinolog koji je bio među onima koje je Si susreo nakon govora. „Čim se pozvao na ta dela, cela atmosfera se promenila i postala mnogo opuštenija“, dodao je.

„Zašto ove priče delim sa strancima? Zato što su književnost i umetnost univerzalni jezik“, naglasio je Si ključnu ulogu književnosti u kulturnim razmenama. „To je jedan od najlakših načina da se uspostavi razumevanje i povezanost s drugima“, istakao je.

U susretima sa svetskim liderima, Si je ponekad poklanjao knjige, posebno onima koji dele njegovu strast prema čitanju i književnosti, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona.

U maju 2024, tokom Sijeve treće državne posete Francuskoj, kineski lider poklonio je Makronu izbor klasičnih francuskih romana u kineskom prevodu, uključujući Devedeset tri, Madam Bokavri, Crveno i crno. Zauzvrat, Makron je Siju poklonio staro izdanje zbirke Kontemplacije Viktora Igoa, čija dela Si rado čita.

Kao predstavnici istočne i zapadne civilizacije, Kina i Francuska treba da se međusobno poštuju, razmenjuju iskustva i uče jedna od druge, rekao je Si Đinping Emanuel Makronu.

U Sijevim očima, razmena i uzajamno učenje među civilizacijama mogu da posluže kao most prijateljstva među narodima, pokretačka snaga ljudskog napretka i snažna veza za svetski mir.

I kroz razmenu, smatra Si, „potrebno je podsticati različite civilizacije da se međusobno poštuju i žive zajedno u harmoniji“.