Danas: Devizne rezerve NBS u martu smanjene 1,3 milijarde evra

U martu 2026. godine devizne rezerve su smanjene za 1,3 milijarde evra pod uticajem istovremenog razduživanja države, intervencija Narodne banke Srbije (NBS) na deviznom tržištu i iznenadnog pada cene zlata, piše portal Danas.

Devizne rezerve NBS u poslednjih godinu dana kretale su se u rasponu od oko 27,4 do gotovo 29,8 milijardi evra, uz povremene jače oscilacije koje su, uglavnom bile posledica otplate državnih obaveza, intervencija centralne banke i kretanja cena zlata.

Na kraju marta 2025. godine bruto devizne rezerve iznosile su 28,5 milijardi evra, da bi već u narednim mesecima usledio pad. Najniži nivo zabeležen je u maju 2025, kada su rezerve pale na 27,4 milijarde evra.

Od leta 2025. počinje postepen oporavak. Već u julu rezerve skaču za gotovo milijardu evra – na 28,3 milijarde, a rast se nastavlja i u narednim mesecima. Ključni faktor tada više nisu samo devizni tokovi, već i tržišni efekti, pre svega, rast cene zlata. NBS je u tom periodu i dodatno povećavala zlatne rezerve kupovinom zlata iz domaće proizvodnje.

Do kraja jeseni 2025. devizne rezerve dostižu oko 29,3 milijarde evra i praktično stagniraju na tom nivou. U oktobru i novembru rast je bio minimalan, iako je cena zlata i dalje pozitivno uticala na ukupnu vrednost rezervi.

Krajem godine ponovo dolazi do pada. U decembru 2025. rezerve se spuštaju na oko 29 milijardi evra, dok početak 2026. ponovo donosi rast.

U januaru rezerve rastu na 29,4 milijarde evra, a u februaru dostižu i najviši nivo u ovom periodu – 29,8 milijardi evra. Taj rast gotovo u potpunosti je bio posledica snažnog povećanja cene zlata na međunarodnom tržištu.

Međutim, u martu dolazi do naglog pada, devizne rezerve se smanjuju za više od 1,3 milijarde evra i padaju na 28,5 milijardi. To je ujedno i najveći mesečni pad u posmatranom periodu. Glavni razlozi su, prema objavi NBS, otplata državnih obaveza, prodaja deviza, ali i izražen negativan tržišni efekat zbog pada cene zlata.

Kako se navodi u saopštenju NBS, vrednost zlatnih rezervi je smanjena u martu za 652,5 miliona evra usled delovanja tržišnih faktora, smanjenja cene zlata u dolarima i jačanja dolara prema evru.

Prema izveštaju, odlivi iz deviznih rezervi po osnovu neto otplate kredita i plaćanja drugih deviznih obaveza države iznosili su 443,3 miliona evra, dok je intervencija NBS na domaćem deviznom tržištu neto prodajom deviza odnela 410 miliona evra.

Podsetimo, cena zlata je dugo beležila rast, a stigla je i do istorijskog maksimuma od oko 5.600 dolara po unci. Međutim, krajem januara krenuo je pad cena, a trenutno se zlato kreće na nešto više od 4.800 dolara po unci.

Ovo može biti alarmantno za devizne rezerve Srbije, jer zlato čini sve veći faktor u njihovoj strukturi.

Pre šest meseci, odnosno u septembru prošle godine, rezerve zlata su iznosile 51,7 tona i imale su vrednost nešto veću od 5,4 milijarde evra i to je činilo 18,7 odsto bruto deviznih rezervi. Međutim, u martu je zlato činilo skoro četvrtinu deviznih rezervi sa 24,4 odsto. Rezerve zlata su u martu iznosile 53,7 tona uz vrednost od 6,9 milijardi evra.

Direktor i osnivač „BBS Capital investment group“, Vladimir Vasić rekao je da ovaj pad ne bi tumačio kao alarm, već kao izraženiju mesečnu oscilaciju.

„Pad je rezultat kombinacije faktora – otplate spoljnog duga, intervencija NBS na deviznom tržištu i negativnih tržišnih efekata, pre svega pada cene zlata. Ključno je da su rezerve i dalje na visokom i stabilnom nivou, što znači da sistem nije ugrožen“, ocenio je on.

Dodao je da devizne rezerve jesu stabilne, ali ta stabilnost nije u potpunosti „čista“.

„Značajan deo vrednosti rezervi zavisi od tržišnih kretanja, posebno cene zlata, koje čini značajan deo portfolija. To znači da deo rasta ili pada rezervi nije rezultat domaće ekonomije, već globalnih tržišta“, rekao je Vasić.

Prema njegovom mišljenju, rezerve bi, verovatno bile u padu i bez dosadašnjeg rasta cene zlata.

„Rast cene zlata u prethodnom periodu značajno je doprineo povećanju vrednosti rezervi i amortizovao druge negativne faktore. Bez tog efekta, pad rezervi bi bio vidljiv i ranije i verovatno izraženiji“, ocenio je Vasić.

Na osnovu ovog jednog meseca ne može se, prema njegovim rečima, govoriti o trendu.

„Mart je pokazao osetljivost rezervi na cenu zlata, ali su takva kretanja često reverzibilna. U narednim mesecima ključni faktori biće globalna kretanja kamatne stope, dolar i geopolitičke tenzije. Zato je realnije očekivati oscilacije nego jasan silazni trend“, rekao je Vasić.

Podsetio je da NBS koristi devizne rezerve za očuvanje stabilnosti kursa, što je deo njene standardne politike.

„To trenutno jeste održivo zbog visokog nivoa rezervi. Međutim, dugoročna održivost zavisi od toga da li će postojati kontinuirani devizni prilivi i stabilno okruženje. Ako bi pritisci trajali duže, cena takve politike bi rasla“, upozorio je on.

Visoke devizne rezerve predstavljaju, kako je rekao, važan zaštitni mehanizam, ali ne znače automatski da su svi ekonomski fundamenti jednako snažni.

„One mogu donekle ublažiti ili prikriti određene slabosti, ali ih ne rešavaju. Zato je važno posmatrati širu sliku – fiskalnu politiku, strukturu privrede i održivost rasta“, zaključio je Vasić.

Iz NBS su rekli da je tokom 2026. godine cena zlata beležila prilično volatilna kretanja, u skladu sa globalnim dešavanjima.

„Iako se zlato smatra aktivom ‘sigurnog utočišta’, što znači da u periodima pojačane neizvesnosti dobija na vrednosti, od izbijanja sukoba na Bliskom istoku, drugi faktori su uticali na pad njegove cene na međunarodnom tržištu. Sukob u Iranu i problemi vezani za Ormuški moreuz doveli su do snažnog rasta cene energenata, što je uslovilo očekivanje ekonomista i investitora da bi ponovo moglo da dođe do globalnih inflatornih pritisaka, ukoliko sukob potraje“, naveli su iz NBS.

U skladu sa tim, kako pojašnjavaju, tržišni učesnici sve više očekuju povećanje kamatnih stopa ili bar njihov ostanak na sadašnjim nivoima, što smanjuje atraktivnost zlata kao nekamatonosne klase aktive.

Pored toga, oni podsećaju da je dolar, takođe, beležio jačanje od početka rata, što smanjuje privlačnost zlata čija se cena izražava u američkoj valuti, čineći ga skupljim u drugim valutama.

„Dodatno, ovaj pad cene zlata, ukazuje na promenu raspoloženja međunarodnih investitora, kojima su potrebna likvidna sredstva za pokrivanje obaveza (poput poziva po marginama, tzv. margin calls) ili kako bi jednostavno realizovali profit na nivoima koji su i dalje viši od nivoa njihovog ulaganja u zlato (tzv. „profit taking“ transakcije)“, rekli su iz NBS.

Oni ukazuju da je još jedan od razloga koji stoje iza pada cene zlata i rast obima rasprodaje ETF instrumenata koji su podržani zlatom, usled povećane potrebe međunarodnih investitora za likvidnošću u cilju pokrivanja gubitaka po pojedinim klasama aktive na drugim tržištima.

„I pored svega ostaje izražena verovatnoća da će zlato zadržati status ‘sigurnog utočišta’, naročito u slučaju produženog trajanja rata, daljeg rasta cena nafte i pojačanih inflatornih pritisaka, što bi sve zajedno moglo značajno umanjiti izglede globalnog rasta. Prethodnih nedelja ponovo se beleži rast cene zlata u dolarima na međunarodnom tržištu, i posmatrano od početka godine cena zlata je povećana za 11 odsto“, naveli su iz NBS.

Kada je reč o kupovini zlata u zemlji, iz NBS ističu da su u martu nastavili da redovnom dinamikom od kompanije Ziđin Koper iz Bora, kupuju zlato najvišeg kvaliteta, te da nameravaju da i u narednom periodu nastave sa kontinuiranom kupovinom zlata na domaćem tržištu.

„Time ne samo da se doprinosi dodatnoj diversifikaciji strukture deviznih rezervi, već ih i uvećava, jer NBS plaćanja zlatnih poluga obavlja iz dinara, a ne iz deviza kao u slučaju kupovine na međunarodnom tržištu (kada se nivo deviznih rezervi ne menja, već samo njihova struktura)“, naveli su.

Kada je reč o deviznim intervencijama, podsećaju da je NBS u martu neto prodala 410 miliona evra, radi očuvanja stabilnosti kursa dinara prema evru.

„U martu su nastavili da deluju deprecijacijski pritisci uzrokovani, pre svega, delovanjem sezonskog faktora, pojačanom tražnjom za devizama uvoznika energenata koja je uobičajena pojava u prvom kvartalu godine. Takođe, u ovom periodu je uobičajeno i smanjenje ponude deviza pojedinih rezidenata koji se obično javljaju na strani prodaje deviza ostvarenih po osnovu izvoza i stranih direktnih investicija. Početkom godine smanjen je i uticaj rasta neto indeksirane imovine banaka, kao snažnog faktora na strani ponude deviza tokom prethodnih meseci, takođe velikim delom usled delovanja sezonskog faktora“, objasnili su iz NBS.

Međutim, kako dodaju, krajem marta i početkom aprila dolazi do slabljenja delovanja sezonskog faktora, što je u prvoj polovini aprila dovelo do pojave aprecijacijskih pritisaka.

„U skladu sa tim, u prvoj polovini aprila, NBS je neto kupac deviza na međubankarskom deviznom tržištu“, istakli su iz NBS.