Inicijativa „Digitalna Srbija“ objavila je danas da je njeno istraživanje pokazalo da rastu ambicije domaćeg startap ekosistema i da je globalni rast sledeći neophodan korak.
Rezultati istraživanja Startap skener 2026 su da 72,1 odsto startapa planira da prikupi eksternu investiciju u ovoj godini, a 25,4 odsto cilja runde iznad milion evra što je trostruko više nego godinu ranije (7,6 odsto).
Pristup pametnom kapitalu takođe raste – poslovni anđeli finansirali su 23,1 odsto startapa, a inkubatori i akceleratori 23,8 odsto.
Do sada je eksternu investiciju prikupilo 29,9 odsto startapa, a njih 9,5 odsto beleži mesečni rast prihoda veći od 10 odsto. Više od trećine startapa (36,7 odsto) još ne ostvaruje prihode, dok 77,6 odsto ima prihide manje od 150.000 evra godišnje. Prag od milion evra prešlo je svega 3,4 odsto startapa.
Grantove i bespovratna sredstva koristilo je 59,2 odsto startapa, a 61,9 odsto oslanjalo se isključivo na sopstvena sredstva i/ili grantove, bez uključivanja pametnog kapitala.
Među startapima bez mesečnih prihoda 77,4 odsto planira da se i u 2026. godini finansira primarno iz bespovratnih sredstava. Prema rezultatima istraživanja, startapi koji kombinuju grantove sa investitorskim kapitalom i tržišnom trakcijom pokazuju značajno bolji komercijalni rezultat.
Osnivači u domaćem ekosistemu imaju u proseku 38 godina, a visoko obrazovanje ima 88,9 odsto njih. Udeo žena osnivača porastao je sa 17,8 odsto na 21,5 odsto.
Zabeležen je i rast povratnika iz inostranstva, koji sada čine 18,5 odsto osnivača, kao i povećanje broja onih sa iskustvom u menadžmentu, marketingu i prodaji – 68 odsto startapa ima bar jednog netehničkog osnivača, u porastu sa 62,6 odsto.
Veštačka inteligencija i mašinsko učenje ugrađeni su u proizvode 51 odsto startapa, što je porast od 10 procenata u jednoj godini. Dodatno, samo 44,4 odsto osnivača radi isključivo na svom startapu, u poređenju sa 60,1 odsto godinu ranije, što je delimično odraz finansijske realnosti u kojoj se većina startapa još nalazi.
Srbija ostaje najčešće aktivno tržište (40,8 odsto startapa) i primarna destinacija (25,9 odsto), dok 69,4 odsto startapa planira širenje na nova tržišta u 2026. godini.
Evropa je cilj za 98 odsto onih koji planiraju internacionalizaciju, a SAD za 59,8 odsto startapa. Podaci pokazuju da startapi koji od samog početka grade proizvod za globalno tržište imaju znatno veće šanse za privlačenje investicija i brzi rast.
Startapi u Srbiji kao ključne izazove i dalje navode pristup finansiranju (60,5 odsto) i akviziciju korisnika i kupaca (37,4 odsto). Kada je reč o zapošljavanju, najpotrebnija pozicija ostaje prodaja – navodi je 48,3 odsto startapa.
„Nakon šest godina, Startap skener jasno pokazuje ekosistem koji se razvija u dva pravca istovremeno – ekosistem koji raste u kontekstu ambicija, ali se i dalje suočava sa izazovom da te ambicije pretvori u konkretne rezultate. Osnivači su obrazovaniji, međunarodno orijentisaniji i spremniji da privuku kapital više nego ikada“, kazala je direktorka Inicijative „Digitalna Srbija“ Tanja Kuzman.
Dodala je da ključni izazov srpskog startap ekosistema ostaje isti – premostiti jaz između onoga čemu osnivači teže i onoga što operativna stvarnost trenutno pokazuje.
„Za to nam je potrebno još veće prisustvo pametnog kapitala, snažniji komercijalni fokus i sistem podrške koji startape usmerava ka tržištu, umesto ka zavisnosti od grantova“, istakla je Kuzman.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.