Na današnji dan 14. april

Na današnji dan, 14. aprila 2025. godine, počela je dvonedeljna blokada zgrada RTS od strane studenata, trajala je dve nedelje sve do ispunjavanja njihovog zahteva da Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje raspiše konkurs za članove saveta Regulatornog tela za elektronske medije.

1629 – Rodjen je holandski matematičar i astronom Kristijan Hajgens (Christian Huygens). Otkrio je prsten oko Saturna i konstruisao časovnik s klatnom.

1759 – U Londonu je umro nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl (Friedrich Handel). Njegov veliki opus sadrži opere, oratorijume i veliki broj kompozicija za orkestar, a najpoznatiji su oratorijumi „Mesija“, „Izrael u Egiptu“ i „Saul“.

1849 – Na inicijativu revolucionarnog lidera Lajoša Košuta, (Lajos Kosuth) Mađarska je proglasila nezavisnost od Austrije.

1865 – Predsednik SAD Abraham Linkoln (Lincoln) smrtno je ranjen u atentatu nekoliko dana po završetku gradjanskog rata. Na njega je u loži vašingtonskog pozorišta pucao Džon But (John Booth). Linkoln je umro dan kasnije, a novi predsednik postao je Endrju Džonson (Andrew Johnson).

1883 – Rodjen je pisac Sima Pandurović, jedan od osnivača srpske moderne.

1900 – Predsednik Francuske Emil Lube (Loubet) otvorio je u Parizu Medjunarodnu izložbu koja je, na 315 hektara, bila najveća te vrste u istoriji Evrope.

1904 – Rodjen je engleski pozorišni i filmski glumac Ser Džon Gilgud (John Gielgud). Slavu je stekao ulogama Šekspirovih junaka, a filmsku nagradu Oskar dobio je 1981, za ulogu u filmu „Artur“.

1907 – Rodjen je Fransoa Divalije (Francois Duvalier) koji je, uz nadimak „Papa Dok“, bio predsednik-diktator Haitija od 1957. do smrti 1971.

1914 – Umro je američki filozof i logičar Čarls Sanders Pirs (Charles Sanders Peirce), osnivač pragmatizma, pravca koji je kasnije razvio Vilijam Džejms (William James).

1917 – Umro je poljski lekar Ludovik Lazar Zamenhof (Lazarus Ludwig), izumitelj esperanta, kombinacije niza svetskih jezika. Pod pseudonimom Dr Esperanto izdao je 1887. godine udžbenik novostvorenog jezika „Lingvo Internacia“.

1930 – Pesnik Vladimir Vladimirovič Majakovski, jedan od utemeljivača ruskog futurizma, autor lirskih poema „Oblak u pantalonama“ i „Flauta kičma“, izvršio je samoubistvo u Moskvi.

1931 – U Španiji je proglašena republika, posle abdikacije i bekstva kralja Alfonsa III u inostranstvo. Republiku je 1939, posle trogodišnjeg građanskog rata, ukinuo general Francisko Franko.

1945 – Savezničke trupe su uhapsile nemačkog diplomatu i političara Franca fon Papena (Franz) i izručile ga sudu za ratne zločine u Drugom svetskom ratu, u Nirnbergu. Oslobođen krivice, u Nemačkoj je kasnije osuđen na osam godina zatvora, ali je pušten već 1949.

1969 – Umro je književni istoričar Petar Kolendić, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti, poznat po studijama i raspravama o staroj dubrovačkoj i dalmatinskoj književnosti.

1975 – U Sikimu (severoistočna Indija) je ukinuta monarhija i proglašena republika. Sikim je postao 22. država Indijske Unije.

1986. – Umrla je francuska književnica Simon de Bovoar (Simone de Bovoar), životna saputnica Žan Pol Sartra (Jean Paul Sartre). Njena knjiga „Drugi pol“ bila je inspiracija feminističkog pokreta.

1988 – Avganistan i Pakistan su u Ženevi potpisali sporazum o Avganistanu, a SSSR i SAD dali izjave o nemešanju. Sporazumom su predviđeni povratak avganistanskih izbeglica iz Pakistana i povlačenje sovjetskih trupa iz Avganistana.

1994 – Dva američka borbena aviona F-15 greškom su, iznad severnog Iraka, oborila dva američka helikoptera, usmrtivši svih 26 ljudi u njima.

1995 – Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je za oko milion ljudi u bivšoj Jugoslaviji potrebna medicinska pomoć zbog psiholoških trauma izazvanih ratom.

1999 – Najmanje 75 ljudi je poginulo, a 25 je teško ranjeno u Metohiji u dve izbegličke kolone koje su raketirali avioni NATO.

1999 – Pakistan je izvršio probu balističke rakete dometa 2.000 kilometara, sposobnu da nosi nuklearne projektile.

2000 – Mitingom u centru Beograda, pod geslom „Stop teroru – za demokratske izbore“, opozicija je počela koordiniranu akciju za demokratske promene u zemlji.

2003 – U blizini Bagdada američke specijalne snage uhapsile su bivšeg lidera palestinskog gerilskog pokreta Abu Abasa (Abbas), optuženg da je organizovao otmicu italijanskog putničkog broda „Akile Lauro“ 1985. godine i za ubistvo Amerikanca jevrejskog porekla Leona Klinghofera (Klinghoffer) koji je bačen u Sredozemno more.

2006 – Umro je Beri (Berry) Nelson, glumac koji je prvi tumačio lik čuvenog britanskog agenta 007 Džejmsa Bonda u TV adaptaciji „Kazino Rojala“ 1954. godine.

2009 – Iz SAD je za Nemačku deportovan Džon Demjanjuk, bivši čuvar u nacističkom logoru smrti u Poljskoj, osumnjičen za ubistvo 29.000 Jevreja tokom Drugog svetskog rata.

2010 – U jakom zemljotresu u Kini, magnitude 7,1 stepen Rihterove skale, poginulo je 2.183 osoba, povredjeno 12.135, a 84 su nestale.

2010 – Hrvatski predsednik Ivo Josipović prilikom zvanične posete Bosni i Hercegovini, izvinio za učešće Hrvatske u politici koja je devedesetih godina prošlog veka pokušavala da podeli BiH i pozvao ceo region na saradnju.

2014 – Islamistička organizacija Boko Haram („Zapadno obrazovanje je grešno“) otela je više od 200 devojčica iz jedne škole u gradu Čibok (Nigerija).

2018 – Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Francuska združeno su izvele vazdušne udare 105 projektila na ciljeve u Siriji, a u Damsku je dejstvovala prvotivvazdušna odbrana. Savet bezbednosti UN nije usvojio ruski predlog rezolucije koja bi osudila ove napade.

2022 – Ukrajinski parlament je usvojio rezoluciju kojom se akcije ruske vojske u toj zemlji označavaju kao genocid i pozvao druge države da učine isto.

2024 – Iran je izvršio napad na Izrael velikim brojem dronova i raketa, kao odmazdu za napad na svoj konzulat u Damasku, koji pripisuje Izraelu. Iranske vlasti su obavestile SAD o nameri da sprovedu „ograničenu“ operaciju protiv Izraela. SAD su navele da na žele rat sa Iranom.

2025 – Umro je Filip David, književnik, esejista, dramturg, scenarista, dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd, redovni profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i član – osnivač Adligat-a.