Zaposleni Apoteka Beograd ovu godinu završavaju sa neizvesnošću šta im sledeća 2025. donosi. Osim usmenih, nisu dobili nikakve zvanične pismene garancije o reševanju situacije u kojoj su se našli.
A našli su se u problemu da sada nemaju ni dovoljno sredstava za rad, odnosno lekova, a takođe nisu im isplaćene ni zaostale plate.
Zbog neizvesnosti u pogledu daljeg rada ustanove Apoteka Beograd, posao je ove godine napustilo 150 radnika, pre svega farmaceuta i tehničara. Od jula je ugašeno 29 apoteka u Beogradu i prigradskim opštinama, upozorava predsednica Sindikata „Opstanak“ Jelena Šikuljak.
Sada pred kraj godine broj otkaza je nešto manji, jer kako kaže, mnogi čekaju januar. Žele da vide dalji razvoj situacije. Gaje nadu da nekakvog rešenja ipak ima i da će im ono biti saopšteno nakon praznika.
I dok se poslednjih meseci nije moglo čuti nikakvo konkretnije rešenje osim nekoliko oprečnih – da im sledi privatizacija, potom da privatizacije neće biti, zatim da će im Grad pomoći i naći rešenje. Gradonačelnik Aleksandar Šapić predložio je čak i da opozicija predloži kandidata za direktora ove ustanove. Međutim, zahtevi zaposlenih ni u jednom delu nisu se odnosili na kadrovsko rešenje.
O rešenju bilo reči na sednici Skupštine grada
Poslednji put o Apotekama Beograd bilo je reči na sednici Skupštine grada prošle nedelje kada je predsednik Nikola Nikodijević rekao da geneza problema Apotekarske ustanove potiče od 2003. godine, kada je svaka promena zakona išla u korist privatnih distributera lekova i privatnih apotekarskih ustanova.
„Tako da je naša apotekarska ustanova dovedena u neravnopravan položaj. Ja činim sve da obezbedimo opstanak u zaista neravnopravnim uslovima“, rekao je on kratko.
Šikuljak kaže da na toj sednici nije pročitano pismo koje su uputili i potpisali zaposleni ove ustanove. U njemu su uputili apel za pomoć u očuvanju javnog zdravstva.
„Već duže od pola godine čujemo razne priče o prodaji naše ustanove ili ulasku u javno-privatno partnerstvo. O tim planovima nas zaposlene niko nije zvanično obavestio, niti su nam ponuđeni bilo kakvi programi ili otpremnine. Naš cilj je da i dalje budemo državna ustanova na usluzi Beograđanima. Sa dobrim uslovima za rad i sigurnošću za zaposlene, a ne da živimo u neizvesnosti. Međutim, svi naši dosadašnji apeli završili su samo na papiru. Nismo dobili nikakva konkretna rešenja niti poziv da zajedno pronađemo izlaz iz ove situacije“, naveli su u pismu koje je predsednica sindikata dostavila našem portalu.
Do sada bez rezultata
Ukazali su i da su sastanci sa predsednikom Skupštine Nikolom Nikodijevićem, bili bez rezultata. U pismu podsećaju da su se obratili i gradonačelniku, ali nisu naišli na podršku.
Postavili su i nekoliko pitanja: da li je Gradu važno da u Beogradu postoje državne apoteke. Upitali su i da li je plan prodaja, privatizacija ili da rade kao državna firma u službi građana.
Na ovoj sednici nisu dobili konkretne odgovore koje su očekivali. Osim obećanja da se radi na tome da se obezbedi opstanak Apoteka Beograd.
Rešenje, kako kaže Šikuljak, a i kako su i ranije u razgovoru za Forbes Srbija rekli predstavnici zaposlenih u apotekama, vide u ozbiljnoj reorganizaciji sistema.
Apoteka Beograd nema dovoljno lekova, plate kasne
Apoteke su sada oskudno snabdevene i na lageru je malo lekova, a navikli su da imaju bar mesečne zalihe.
Takođe Apoteka Beograd više ne može da zaradi za plate zaposlenih ni za obaveze prema dobavljačima, kažu zaposleni.
Od 2002. osnivačka prava predata su Gradu Beogradu, a problem je nastao 2012. kada je uveden sistem javnih nabavki. Do tada je Apoteka Beograd iz marži i robnih rabata mogla da zaradi za plate i tekuće troškove.
Neke zalihe novca koje su imali uspeli su da rasporede za plate, ali je od proleća ove godine i to bivalo sve teže. Platu primaju iz dva dva dela, a poslednja im je isplaćena akontacija za oktobar, kaže Šikuljak.
Imali su, kaže, obećanje da će zaostalo biti isplaćeno do kraja godine. Zaključno sa današnjim danom to se nije desilo.
Planirali protest
Šikuljak kaže da su 20. decembra planirali protest ispred direkcije Apoteka Beograda. Direktor je tada zakazao kolegijum kome je prisustvovao deo zaposlenih, i ona kao predstavnica sindikata.
Kaže da je zbog pitanja koje je uputila da li postoji plan grada, odnosno pismene garancije koje bi se dale na uvid radniciima kako bi znali koji je dalji plan i da li će dobiti pomoć, bila kritikovana pa je napustila sednicu.
Nakon toga, kako kaže, ostale kolege koje su učestvovale u protestu bile su pozvane na sastanak, ali i dalje nemaju odgovore na pitanja kako će se obezbediti zarade i reprogram duga.
Ona se nada da će im sredinom januara ipak nekakav plan biti saopšten.
Što se tiče sredstava za rad poslednji put pomoć su dobili u septembru.
„Ipak, mislimo da je važno da raspodele sredstava i narudžbine vrše stručna lica, kolege farmaceuti, a ne menadžment jer smo sada došli u još goru situaciju da neke lekove poput tržišnih lekova, a to su terapije za građane, nemamo. Tada je uplaćeno 33 miliona dinara preko Sekretarijata za zdravstvo za te namene, a i sada od 1. januara ne znamo šta će dalje biti budući da nismo videli da smo predviđeni u budžetu Sekretarijata za narednu godinu, a znamo i da budžet nije značajno uvećan. Nikakvu odluku konkretno nemamo i nemamo ništa kao garanciju. Ne znamo ni da li ćemo od januara imati posla i plate“, kaže Šikuljak.
Nema svih lekova za decu
Ukazuje da neke lekove imaju, ali da deo lekova posebno za decu nedostaje.
„Teško nam je da kažemo da recimo nemamo spalmotil sirup i aerogal koji se sada daje deci za suvi kašalj. To su neke osnovne stvari koje nemamo, dok recimo antibiotike imamo“, kaže ona.
Za sada nemaju problem galenskih preparata. To im ne fali. „Sredstva za pravljenje galenskih preparata se ranije poručuju, kvartalno, tako da ih imamo, ali problem može da nastupi ako ne bude ovih nabavki, onda ćemo i sa tim lekovima doći u problem“, kaže sagovornica.
Navodi i da ima apoteka koje su neminovno morale da se zatvore jer nema kadra za rad, ali da nisu sve odluke koje su donete ispravne i logične:
„Recimo, apoteka u Skadarliji je zatvorena, a imala je veliki broj pacijenata. Takođe, zatvorena je i apoteka u Umci koja je bila jedina naša apoteka u blizini i tamošnji pacijenti eventualno imaju još jednu ili dve privatne apoteke i to je sve“, dodala je.
Kaže i da je veliki problem to što studenti Farmaceutskog fakulteta više ne mogu da dolaze na praksu i da je to bilo veoma važno za njih i njihovu obuku.
Šikuljak kaže da se zaposleni Apoteka Beograd nadaju i da bi najbolje bilo da ostanu u javnom sektoru.
„Kada bi nam se isplatile plate i obezbedila sredstva za rad, onda bismo mi to mogli u jednom momentu da vratimo“, kaže Šikuljak.
„Šokirani smo bili kad su nas pacijenti pitali da li smo prodati Mocartu“
Ono što ih je ovih dana posebno zabrinulo jesu pitanja pacijenata koji često kada uđu u apoteku i traže neki lek pitaju da li je tačno da ih je kupila kladionica Mozzart.
Na ovo je nedavno ukazala politička platforma Solidarnost.
„Ako su ta saznanja koja imaju naši pacijenti za koje smo čuli tačna mi smo šokirani. Trudimo se da sačuvamo javno zdravstvo i ako se ispostavi da su naše apoteke viđene kao lokacija za takvu delatnost kakva je Mocart onda smo šokirani i to je poslednje čemu smo se nadali“, kaže sagovornica.
I dalje gube sporove
Na celokupnu tešku situaciju ređaju se i sudske presude i to u milionskim iznosima jer dobavljači pokušavaju da se naplate preko sudova.
Upravo pre desetak dana pred Privrednim sudom Apoteke Beograd izgubile su spor vredan više od osam miliona dinara.
Prethodni su izgubile krajem novembra za iznos veći od 12 miliona dinara. Polovinom novembra takođe jedan od dobavljača pokušao je da naplati spor u vrednosti većoj od pet miliona dinara.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.