Ministarstvo poljoprivrede Srbije: Za podsticaje do sada isplaćeno 37,5 milijardi dinara

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Željko Radošević rekao je danas da je do sada iz agrarnog budžeta isplaćeno 33 odsto sredstava, namenjenih za podsticaje u 2026, odnosno 37,5 milijardi dinara.

On je, na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, rekao da je najviše subvencija isplaćeno za biljnu proizvodnju.

„Od, do sada podnetih 308.592 zahteva za subvencije za biljnu proizvodnju, obrađeno je 298.195 i isplaćeo 33 milijarde. Od zahteva je, zbog pravdanja računima, odustalo 330 potencijalnih korisnika u vrednosti subvencija 13 miliora dinara“, rekao je Radošević na sednici na kojoj se raspravljalo o stanju u poljoprivredi i prolećnoj setvi.

Stanje pšenice zasejane jesenas je, prema njegovim rečima, u zadovoljavaćm stanju, ali je potrebna detaljna kontrola površina i tretman herbicidima i fungicidima kako bi se izbegle štete od korova i bolesti.

On je rekao da počela prolećna setva šećerne repe, krompira i suncokreta. Istakao je da je prolećna pšenica zasejana na 63 odsto površina od plana, ječam na 91 odsto, šećerna repa na 53,28 odsto, krompir na 16,5 odsto, a suncokret na 1,65 odsto od plana.

Dodao je da je u zaštićenom prostoru paradajz posađen na 18,9 odsto planiranih površina, a paprika na 11,15 odsto površina u odnosu na plan.

Obavestio je poljoprivrednike da je prema prognozama moguć jutarnji prizemni mraz 10 aprila.

Veroljub Matić (Srpska napredna stranka) rekao je da je Tamnava dva puta plavila njive i da zbog toga država mora brže ulagati u regulaciju reka i bujičnih tokova.

Istakao je da je do sada pričinjena ozbiljna šteta na voću koje se nije oprašlo zbog kiše i da treba pripremiti protivgradnu zaštitu.

Dušan Nikezić (Stranka slobode i pravde) ocenio je da situacija u poljoprivredi nikad nije bila gora jer „imputi poskupljuju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je nestašicu đubriva, otkupne cene poljoprivrednih proizvoda nikad nisu bile niže, a cene robe na rafovima prodavnica nikad veće“.

Naveo je da poljoprivrednici i građani plaćaju najskuplje gorivo godinama.

„Jako je važno da Srbija ima proizvodnju mineralnog đubriva kao što je ima svaka ozbiljna država u regionu. Kao što je neophodan NIS i EPS tako je potrebna i proizvodnja azotnih đubriva. Fabrika azotnih đubriva „Azotara“ je likvidirana tako što je imovina prodata SNS-tajkunu za 5,5 milion evra da bi gradio stanove i zaradio nekolko miliona evra, a država izgubila milijarde evra“, rekao je Nikezić.

Dodao je da je navodnjavanje jedan od najvažnijih poslova u poljoprivredi jer se država zbog promene klime suočava sa sušom.

Prema rečima Dragana Jovanovića na području Topole 50 odsto bresaka i kajsija nije se oprašilo zbog kiše. „Prošle godine na voću smo imali štetu od 100 odsto i ako i ove godine bude ne možemo preživeti“, rekao je Jovanović i založio se da Ministarstvo poljoprivrede formira fond za jednokratne intervencije u kriznim situacijama. 

Njaviše polemike izazavala je Verica Milanović (Srbija centar-SRCE) koja je rekla da poljoprivrednici i poljoprivreda nestaju, a da je Srbija uvozno zavisna i da slabo kontroliše zdravstvenu ispravnost hrane.

Rreplicirao joj je predsednik Odbora, Marijan Rističević koji joj je rekao da širi lažne vesti da Srbija uvozi nebezbednu hranu, da uvoz ne može da se zabrani zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, a da može da polemiše sa njom o tome da li Ministarstvo poljoprivrede dovoljno radi da se ublaži uvoz i razvije svinjarstvo koje bi „pojelo“ žitarice. 

On je rekao i da su subvencije u EU 225 evra po hektaru, a u Srbiji 340 evra.

Nikeziću i Milanović preporučo je da odu do Vučića „kada im pruža ruku za razgovor i kažu mu šta imaju u lice“.

Istakao je da je današnji datum sednice prilagođen kalendaru obaveza „najvažijeg čoveka u poljoprivredi, ministra Dragana Glamočića“, ali da je nekoliko sati pred sednicu obavestio da ne može da prisustvuje iz zdravstvenih razloga“.