Danas Hrvatska bira predsednika: Hoće li Milanović ostati na Pantovčaku?

Predsednički izbori u Hrvatskoj održavaju se u nedelju, 29. decembra. Biračka mesta su otvorena od 7 do 19 časova, a glavni favorit za pobedu je aktuelni predsednik Zoran Milanović

Aktuelni predsednik i kandidat SDP-a Zoran Milanović, ubedljivo vodi s 39,3 odsto. Sledi ga Dragan Primorac, kandidat HDZ-a s 24,3 procenta, pokazuju poslednja istraživanja javnog mnjenja u Hrvatskoj, piše Dojče vele (DW). 

Nezavisna kandidatkinja Marija Selak Raspudić je na trećem mestu s deset odsto, dok je Ivana Kekin, iz Možemo!, s 8,1 procenta četvrta. Od ostalih četvoro kandidatkinja i kandidata, Miro Bulj (Most) ima podršku 3,6 odsto ispitanika, Branka Lozo (DOMiNO) 2,2 procenta, a nezavisni kandidati Tomislav Jonjić i Niko Tokić Kartelo dva, odnosno 0,6 odsto. Neodlučnih je gotovo deset procenata.

Kratka predizborna kampanja

Izbornoj tišini, koja traje u subotu i nedelju do 19 časova kada se zatvaraju birališta, prethodila je relativno kratka, ali i manje-više burna predizborna kampanja. Ona je bila privremeno prekinuta zbog tragičnog događaja u osnovnoj školi u Zagrebu kada je 20. decembra 19-godišnji počinilac nožem usmrtio jednog sedmogodišnjaka, a ranio učiteljicu i još troje učenika.

Vrhunac predizborne kampanje bilo je televizijsko sučeljavanje svih osam kandidatkinja i kandidata, koje je u ponedeljak 23. decembra održano na javnom servisu. To ipak nije donelo ništa novo – učesnici su kritikovali jedni druge, a najviše HDZ-ovog kandidata Primorca. Milanović je uglavnom bio uzdržan.

Uglavnom se razgovaralo o unutrašnjoj politici, odnosno o korupciji, stanju u zdravstvu i pravosuđu – dakle o temama o kojima predsednik ili predsednica može da ima svoje mišljenje, ali o tome ne može da odlučuje, jer su u nadležnosti šefa hrvatske države pre svega vojska i službe bezbednosti, kao i spoljna politika.

Uslovi za podršku Srbiji za ulazak u EU

Jedno od pitanja bilo je i treba li Srbiji blokirati put u Evropsku uniju sve dok se ne reši problem nestalih i ratne odštete. Naglašavajući da je Srbija „naš sused“ i „važan trgovinski partner“, Milanović je rekao: „Ako budu sarađivali, rešenje se može pronaći.“

Za razliku od njega, Primorac je izneo jasne uslove za podršku Srbiji na putu u EU: „otvaranje arhiva JNA, istraživanje vukovarske bolnice, gde leže kosti hrvatskih ljudi“.

I ostali kandidati i kandidatkinje smatraju da Srbija prvo mora da pruži odgovore na neka važna pitanja, s tim da su neki od njih podsetili da „srbijanski građani ionako ne žele u EU“.

Kosovo u televizijskom sučeljavanju na HRT-u nije bilo tema, ali je Milanović u decembru, prilikom poseta kosovskog premijera Aljbina Kurtija Zagrebu, izjavio da su se stekli svi uslovi za potpuno međunarodno priznanje te države. Takođe je pozvao sve članice EU koje to do sada nisu učinile da priznaju Kosovo i naglasio da ono ima punu podršku Hrvatske na putu ka članstvu u svim međunarodnim asocijacijama.

Kritike na račun položaja Hrvata u BiH

Što se tiče odnosa Hrvatske i Bosne i Hercegovine, oni su bili tema i televizijskog sučeljavanja, ali i drugih nastupa kandidata tokom predizborne kampanje. U televizijskom sučeljavanju većina učesnika kritikovala je, prema njihovim mišljenju, neravnopravan položaj Hrvata kao jednog od konstitutivnih naroda.

A tokom predizborne kampanje bilo je mnogo govora i o donošenju Zakona o povezivanju gasnih mreža Hrvatske i BiH. Sve kandidatkinje i kandidati kritikovali su način njegovog izglasavanja u parlamentu Federacije BiH. Predsednik Milanović se tim povodom oglasio i saopštenjem u kojem je istakao da je zakon donesen „bez glasova legitimnih predstavnika hrvatskog naroda i uprkos njihovom protivljenju“.

Tim zakonom se određuje da bi projekat povezivanja gasnih mreža trebalo da realizuje kompanija „BH Gas“ iz Sarajeva, a ne nova firma sa sedištem u Mostaru.

Dragan Primorac je u jednom razgovoru za javni servis tim povodom obećao da će mu položaj Hrvata u BiH biti jedan od prioriteta. I dodao: „Hrvati na tim prostorima žive oduvek. Oni su konstitutivni narod, oni moraju da participiraju u svim organima upravljanja.“

Puno obećanja, malo ovlašćenja

Kao i u predizbornoj kampanji za ovogodišnje parlamentarne i evropske izbore, i ovoga puta čula se gomila obećanja, od kojih veći deo nije u nadležnosti predsednika države.

Svi kandidati su uglavnom obećavali bolji život svima i da će biti faktori ujedinjenja hrvatskih građana, ali i razne druge stvari: od sprečavanja ilegalnih migracija i osiguravanja besplatnih dečijih vrtića, preko boljeg zdravstva i suzbijanja korupcije, pa sve do većih plata i brige za ekologiju.

Milanović se tokom čitave predizborne kampanje malo javljao za reč, osim kada je obavljao svoje predsedničke dužnosti – sve u skladu sa svojom izjavom da mu je ovo poslednja predizborna kampanja i „poslednji tango“.

Njegova pobeda je, međutim, od samog početka poprilično sigurna, pa je i mogao mirno sa distance da posmatra kako pokušavaju da se promovišu njegovi protivkandidati. A osim toga, praktično je skoro čitav prvi mandat ionako vodio predizbornu kampanju, pa je sada sebi mogao da priušti opušteniji modus.

Ankete: Milanović i Primorac u drugom krugu

Inače, od 2000. godine na predsedničkim izborima u Hrvatskoj nikada nije pobedio kandidat one političke opcije koja je na vlasti. To nepisano pravilo verovatno važi i za ove, osme predsedničke izbore od proglašenja nezavisnosti Hrvatske. Naime, mnogi građani Zorana Milanovića doživljavaju kao jedinog pravog oponenta premijeru Andreju Plenkoviću i HDZ-u.

HDZ će za Primorca sigurno mobilisati svoje biračko telo, ali kako ispitivanja javnog mnjenja pokazuju, to će biti dovoljno samo za ulazak u drugi krug u kojem se predviđa Milanovićeva pobeda. Inače, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini pozvao je hrvatske državljane u Srbiji da glasaju za HDZ-ovog kandidata uz obrazloženje da ta stranka podržava težnje, interese i potrebe hrvatske manjine u Srbiji.

Osam kandidata i kandidatkinja predstavljaju kompletan dijapazon, od leve, do desne opcije. Dvoje ih ima podršku levice, pa analitičari predviđaju da će se u prvom krugu glasovi desnije orijentisanih birača uglavnom raspršiti. Zato je zanimljivo pitanje kome će u izvesnom drugom krugu otići glasovi leve i desne opcije koje u prvom krugu ne dobije Milanović.

Zadnju reč će, naravno, imati skoro 3,8 miliona birača. Ali, kako stvari sada stoje, verovatno je da u skladu s Milanovićevim predizbornim sloganom „Predsednika za predsednika“, na Pantovčaku neće doći do prome