Analiza: Mere nakon masovnih ubistava u Srbiji bile dobre kratkoročno, dugoročno bez efekta

Odgovor države nakon masovnih ubistava u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca, u maju 2023. godine, bio je brz i politički snažan, ali kratkoročan i nije prerastao u dugoročno održivu reformu bezbednosne politike u Srbiji, pokazala je analiza Centra za istraživanje javnih politika.

Autor istraživanja Filip Stojanović rekao je na predstavljanju analize u beogradskom hotelu „Zira“ da ne postoje izveštaji o sprovedenim evaluacijama mera koje je država tada donela, na osnovu kojih bi se moglo videti koliko su one bile efektne i reformske.

„Mi nismo mogli da vidimo kako su donosioci ovih mera utvrdili da li su one doprinele nečemu ili ne“, kazao je Stojanović, dodajući da ostaje pitanje da li je njima nešto prevenirano.

Ocenio je da su mere, poput kampanje predaje oružja i uvođenja prisustva policije u školama, imale simboličke efekte za smirivanje javnosti, ali da one suštinski ništa ne menjaju, već da stvaraju privid da jeste.

Stojanović je naveo da su pojedine mere sprovedene – u okviru kampanje predaje oružja predato je više 82.000 komada oružja, uveden je privremeni moratorijum na izdavanje novih dozvola, uvedeno je više od 3.400 policajaca u školama, ali da pooštravanje kazni za nelegalno oružje i pojačana kontrola vlasnika oružja – nisu sprovedene do kraja.

Kako je dodao, uopšte nisu sprovedene mere poput uvođenja moratorijuma na lovačko oružje, nisu uvedeni narko testovi u školama, a granica krivične odgovornosti nije smanjena sa 14 na 12 godina, kako je tada najavljivano.

„Smanjenje krivične odgovornosti je mera koja zahteva širu javnu debatu. Nije bilo očekivano da će tada biti usvojena. Mera je data da bi se stabilizovala javnost i da se odlučno odgovori“, naveo je Stojanović.

Ocenio je i da je izostala psihološka podrška za građane koji su pretrpeli tragediju tog maja 2023. godine, navodeći da nije postojao institucionalni odgovor države na njiove potrebe.

Prema njegovim rečima, sve mere su se svele na sekuritizaciju i reakciju, a fokus je pomeren na borbu protiv oružja, umesto na dugogodišnju toleraciju kulture posedovanja oružja u Srbiji i slabe preventivne kapacitete i nedovoljnu koordinaciju institucija.

Stojković je naveo da analiza obuhvata i šest preporuka, od kojih je prva kontrola malokalibarskog oružja, odnosno prelazak sa povremenih akcija predaje oružja na sistematsko upravljanje rizikom uz obavezno godišnje javno izveštavanje o posedovanju, oduzimanju i sudbini prikupljenog oružja.

Druga mera podrazumeva da se bezbednost u školama zasniva na ranom prepoznavanju rizika, podršci mentalnom zdravlju i jačanju školskih stručnih službi, a ne samo na prisustvo policije, a treća mera predviđa razvojanje nacionalnog programa prevencije nasilja kod mladih.

Dodao je da četvrta mera predviđa uvođenje postkrizne psihosocijalne podrške porodicama pogođenih tragedijama, peta da politike budu zasnovane na empirijskim podacima, a šesta demokratski nazor i učešće javnosti u reformi bezbednosne politike.