Na današnji dan 24. mart

1401 – U pohodu kroz Aziju i Sredozemlje tatarski vojskovodja Tamerlan osvojio je Damask.

1603 – Umrla je engleska kraljica Elizabeta Prva (Elizabeth). Tokom njene 45-godišnje vladavine Engleska je postala vodeća zemlja u proizvodnji tekstila i vune, osnovala je svoju prvu koloniju u Severnoj Americi, Virdžiniju, utemeljila Istočnoindijsku kompaniju, a britanski moreplovci, trgovci i gusari stvorili su temelje buduće britanske imperije. Presto je nasledio škotski kralj Džejms VI, čime je kao Džejms I objedinio englesku i škotsku krunu. Zajednički parlament osnovan je 1707, kada su se dve zemlje ujedinile u Veliku Britaniju.

1736 – U Budimu je mučenjem na točku ubijen vodja srpskih ustanika Pera Segedinac, koji je 1735. u Pomorišju, Bačkoj i Posavini podigao Vojvodjane protiv Austrije. Moriški komandant je opevan u narodnim pesmama, a Laza Kostić je napisao dramu „Pera Segedinac“.

1882 – Nemački bakteriolog Robert Koh (Koch) objavio je da je izolovao bakteriju koja izaziva tuberkulozu, kasnije poznatu kao „Kohov bacil“.

1882 – Umro je američki pisac Henri Vodsvort Longfelou (Henry Wadsworth Longfellow), autor epske poeme „Hijavata“ u kojoj je prikazao folklorno bogatstvo severno-američkih Indijanaca.

1891 – Velika Britanija i Italija postigle su sporazum o granicama kolonija u području Crvenog mora.

1905. – Umro je francuski pisac Žil Vern (Jules Verne), koji je svojim naučno-fantastičnim romanima odigrao veliku ulogu u popularizaciji nauke i predvideo mnoga kasnija naučna dostignuća. Napisao je 57 romana od kojih su najpoznatiji „Put oko sveta za 80 dana“, „Dvadeset hiljada milja pod morem“, „Put na Mesec“, „Put u središte Zemlje“, „Pet nedelja u balonu“.

1945 – Američke i britanske trupe su u Drugom svetskom ratu prešle reku Rajnu i nastavile nadiranje u unutrašnjost Nemačke.

1945 – U Beogradu je potpisan sporazum vlade Demokratske Federativne Jugoslavije i Uprave UN za pomoć i obnovu (UNRA). Sporazumom je predvidjeno da UNRA pomogne u hrani, lekovima, obući i odeći i da uputi stručnjake za obnovu poljoprivrede, industrije i saobraćaja.

1962 – Umro je švajcarski fizičar, balonista i istraživač morskih dubina Ogist Pikar (Auguste Piccard), profesor Univerziteta u Briselu. Godine 1931. postao je prvi čovek koji je dospeo u stratosferu, popevši se balonom do 15.780 metara. Od 1938. spuštao se batiskafom 48 puta u okeanske dubine i do 4.000 metara.

1972 – Velika Britanija je uspostavila direktnu kontrolu u Severnoj Irskoj da bi sprečila sukobe paravojnih grupa rimokatolika i protestanata.

1976 – U Argentini je vlast preuzela vojna hunta generala Horhea Videle (Jorge), a predsednica Isabela Peron je uhapšena.

1976 – Umro je britanski feldmaršal Bernard Lo Montgomeri (Law Montgomery), jedan od vodećih savezničkih vojskovodja u Drugom svetskom ratu. Pobeda njegove Osme armije nad Afričkim korpusom nemačkog feldmaršala Ervina Romela (Erwin Rommel) u bici kod El Alamejna krajem 1942. preokrenula je tok rata u Africi.

1980 – U El Salvadoru je ubijen najglasniji kritičar vojnih vlasti u toj zemlji zahvaćenoj gradjanskim ratom, nadbiskup San Salvadora Oskar Arnulfo Romero (Oscar). Smrt uticajnog i popularnog borca za reforme i ljudska prava izazvala je dalje zaoštravanje krize.

1989 – U vodama Aljaske brod „Ekson Valdez“ ispustio je više od četiri miliona tona nafte.

1990 – Šri Lanku je napustilo 2.000 indijskih vojnika, poslednjih iz kontingenta od 50.000, koji su dve i po godine bezuspešno pokušavali da savladaju oružanu pobunu tamilskih gerilaca protiv centralnih vlasti u Kolombu.

1999 – Snage NATO počele su vazdušne udare na SR Jugoslaviju. Tokom 78 dana akcije pod nazivom „Milosrdni andjeo“, u kojoj je učestvovalo 19 zemalja, poginulo je preko 1.000 ljudi, a više hiljada je ranjeno. Teško je oštećena infrastruktura, vojni i civilni objekti, a šteta je procenjena na oko 30 milijardi dolara.

1999 – Vlada SR Jugoslavije proglasila je ratno stanje.

2000 – Lideri Evropske unije na sastanku u Lisabonu usaglasili su novu strategiju na Balkanu – jačanje veza sa opozicijom i „civilnim društvom“ u Srbiji u cilju postizanja demokratskog preobražaja u celoj SR Jugoslaviji.

2002 – Prvi put u 74-godišnjoj istoriji Oskara, dvoje glumaca crnaca dobili su tu nagradu za najbolju mušku i žensku ulogu: Denzel Vošington (Denzel Washigton) za ulogu u filmu „Dan obuke“ a Hale Beri (Halle Berry) u filmu „Bal čudovišta“.

2003 – Županijski sud u Rijeci (Hrvatska) osudio je bivšeg hrvatskog generala Mirka Norca na 12 godina zatvora za zločine nad Srbima u Gospiću 1991. godine.

2005 – Opozicija u Kirgistanu je preuzela vlast i na mesto predsednika države Askara Akajeva imenovala opozicionog poslanika Kurmanbeka Bakijeva. Tulipanska revolucija ili revolucija lala je naziv za dogadjaje u Kirgistanu koji su doveli do smene vlasti i zbog niza detalja smatraju se delom tzv. „obojenih revolucija“.

2008 – Umro je Boris Dvornik, jedan od najpoznatijih glumaca u istoriji Hrvatske i nekadašnje SFRJ. Najširu popularnost stekao je ulogama u TV serijama „Naše malo misto“, „Kapelski kresovi“ i „Velo misto“.

2010 – Umro Stevan Nikšić, novinar i urednik NIN-a, jedan od osnivača Novinske agencije Beta i Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

2016 – Haški tribunal osudio je na kaznu od 40 godina zatvora bivšeg predsednika Republike Srpske i vrhovnog komandanta njenih oružanih snaga Radovana Karadžića (71). Karadžić je proglašen krivim za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u BiH, 1992-95. godine.

2017 – Bivši predsednik Egipta Hosni Mubarak pušten je na slobodu posle šest godina pritvora tokom istrage više slučajeva pokrenutih posle „Arapskog proleća“ koje je dovelo do njegovog svrgavanja 2011. godine.

2020 – Olimpijske igre u Tokiju, koje su bile zakazane od 24. jula do 9. avgusta, odložene su zbog pandemije korona virusa za narednu godinu.

2024 – Umro je Abdulah Sidran, jugoslovenski i bosanskohercegovački književnik i scenarista, član Akademije nauke i umetnostnosti BiH. Autor je scenarija za filmove „Sjećaš li se Doli Bel“, „Otac na službenom putu“, „Kuduz“.

2025 – Više od 1.130 demonstranata uhapšeno je u Turskoj od početka talasa protesta izazvanih pritvaranjem vodećeg opozcionara, gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua 19. marta.