Arapska liga: Od podrške Palestini, do protivljenja ratu u Iranu

U jeku najnovijih sukoba na Bliskom istoku, kada su SAD i Izrael napali Iran, postavlja se pitanje gde je Arapska liga koja danas ima 22 države – članice, piše Bi-Bi-Si (BBC).

Liga je nastajala u periodu kada je slabila moć kolonijalnih sila, a mnoge druge međunarodne institucije tek  stasavale i počinjale da deluju unutar novog svetskog poretka i međunarodnog prava, kaže Imad K. Harb, istraživač Arapskog centra u Vašingtonu.

„Arapska liga je od početka bila podeljena među suprostavljenim centrima moći koji nisu bili saglasni oko zajedničkih akcija i jedna od njenih glavnih karaktestika jeste podeljenost“, ukazuje Harb u pisanom odgovoru za BBC.

Za većinu stanovnika država – članica, uloga Lige je simbolizovana u rutinskim samitima, gde arapski lideri razmenjuju izjave koje ne menjaju ništa na terenu, ukazuje Munket Otman Aga sa Instituta za Bliski istok u Vašingtonu.

„Zbog neuspeha Arapske lige da poslednjih decenija odgovori na bilo koje od gorućih pitanja u arapskom svetu, posebno u Palestini, Siriji i Jemenu, poverenje javnosti u nju je na najnižem nivou od njenog osnivanja“, dodaje Munket Otman Aga.

Sudbina Palestine je jedno od retkih pitanja oko kojih je gotovo uvek postojala saglasnost među članovima lige. 

Godine 1964. doneli su Povelju naglašavajući da je „oslobođenje Palestine, sa arapskog stanovišta, nacionalna dužnost“, podstičući stvaranje Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) na čijem je čelu bio Jaser Arafat.

Poslednjih nedelja nad Bliskim istokom ponovo preleću dronovi i rakete. Amerika i Izrael su krajem februara napali Iran, mnogi visoki zvaničnici među kojima i ajatolah Ali Hamnei su ubijeni, a Teheran je uzvratio i gađao Izrael i mnoge susedne države – članice Arapske lige, gde su američke baze.

„Ključni problem Lige je duboka podela između zemalja direktno pogođenih iranskim regionalnim uticajem i ofanzivom poput država Zaliva, Sirije i Jordana, i onih čije vlade ili dominantne političke snage održavaju bližu saradnju sa Teheranom, poput Iraka, Jemena i Libana“, ocenjuje Munket Otman Aga.

Najnoviji sukob, koji je počeo 28. februara, do sada je odneo najmanje 4.000 života širom Bliskog istoka, navodi BBC.

„Sve članice lige jesu protiv aktuelnog američko-izraelskog rata protiv Irana, ali samo zato što on može da se odrazi na njihovu bezbednost i ekonomiju“, zaključuje Imad K. Harb.