Smanjenja budžeta skrajnula Stejt department usred rata u Iranu, nestali stručnjaci

Usred rata kakav je sada s Iranom, Odeljenje Stejt departmenta za bliskoistočne poslove bi obično bilo u centru geopolitičke borbe.

Obično bi ga vodio diplomata veteran, a uloga Odeljenja bi bila da koordinira spoljnu politiku SAD u regionu od 18 zemalja, od kojih je veliki deo postao haotično bojno rata SAD i Izraela s Iranom.

Trampova administracija je nakratko postavila Moru Namdar, advokaticu iranskog porekla sa ograničenim iskustvom u upravljanju, na čelo Odeljenja, a zatim ju je premestila na drugu poziciju. Jedna od njenih zasluga bio je njen doprinos Projektu 2025, planu konzervativnog tink-tenka za drugu Trampovu administraciju. Namdarin poslednji prethodnik, koga je potvrdio Senat, bio je dugogodišnji stručnjak za Bliski istok koji je bio u tom odeljenju od 1984. godine i bio ambasador SAD u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Sada to odeljenje radi i s daleko manje novca. Najnoviji budžet administracije predložio je smanjenje od 40% u Birou, iako je Kongres na kraju usvojio manje dramatična smanjenja. Administracija je takođe ukinula posebnu kancelariju za Iran, spojivši je sa kancelarijom za Irak.

Ovakve kadrovske i upravljačke odluke, zajedno s potezima predsednika Donalda Trampa da smanji vladu i ograniči donošenje odluka na uski krug, ograničavaju sposobnost Sjedinjenih Država da se nose s globalnom vanrednom situacijom, reklo je desetak sadašnjih i bivših američkih zvaničnika, od kojih su mnogi nedavno napustili vladu.

U odeljenjima Stejt departmenta koja bi se obično bavila odgovorom na Iran, brojni veterani diplomate sa decenijama kolektivnog iskustva su otpušteni, penzionisani ili premešteni – zamenjeni mlađim zvaničnicima ili politički imenovanima. Administracija je smanjila broj zaposlenih za više od 80 u Odeljenju za bliskoistočne poslove, prema brojkama koje je sastavio zaposleni u Stejt departmentu koji je otpušten prošle godine na osnovu anketa kolega.

Trampova administracija je ostavila upražnjenim mesto pomoćnika sekretara zaduženog za bliskoistočne poslove, zajedno sa ključnim ambasadorskim pozicijama na Bliskom istoku. Četiri od pet supervizora u Odeljenju su tu privremeno.

Sadašnji i bivši zvaničnici, od kojih su neki tražili anonimnost kako bi razgovarali o osetljivim internim pitanjima tokom aktivnog sukoba, slikaju sliku nedovoljno opremljene vladine radne snage koja se bori da sprovede predsednikovu agendu. Oni koji ostanu govore kolegama da se njihove analize, preporuke i saveti ne uzimaju u obzir.

Stejt department je snažno osporio te procene.

Stejt department je doživeo odlazak više od 3.800 zaposlenih otkako je Tramp stupio na dužnost kombinacijom smanjenja broja zaposlenih, odlaganja ostavki zaposlenih i redovnih penzionisanja. Po procenama Američkog udruženja za spoljnu službu, sindikata koji ih predstavlja, viši činovi u toj službi bili su nesrazmerno zastupljeni u otpuštanjima u poređenju sa njihovim udelom u ukupnoj radnoj snazi.

„On donosi odluke bez većeg stručnog znanja vlade Sjedinjenih Država koje bi ukazivale na značajna pitanja“, rekao je Maks Stier, izvršni direktor nestranačke organizacije Partnerstvo za javnu službu, neprofitne grupe koja proučava pitanja federalne radne snage.

Na primer, administracija je izgleda bila zatečena onim što bi se desilo kada bi SAD udarile na Iran – nešto što je i sam Tramp priznao ove nedelje kada je izrazio iznenađenje što je Teheran uzvratio udarima na američke saveznike u regionu. „Niko to nije očekivao. Bili smo šokirani. Uzvratili su udar“, rekao je Tramp novinarima ove nedelje.

Predstavnik Stej departmenta za štampu Tomi Pigot koji negirana nalaze agencije AP, tvrdi da smanjenje broja zaposlenih „nema nikakav negativan uticaj na našu sposobnost da odgovorimo na ovu operaciju, našu sposobnost da planiramo i našu sposobnost da izvršimo rad u službi Amerikancima“. Dodao je da ministarstvo „odbacuje pretpostavku da su ključne odluke donete bez značajnog doprinosa iskusnih stručnjaka“.

Međutim, iranska odmazda američkim saveznicima bila je predvidlva po rečima bivših zvaničnika, kao i prethodne ratne igre i modeli sukoba koje su vodile i američka vojska i privatne organizacije. Savet za nacionalnu bezbednost ono što je Tramp uporedio, obično bi predsedniku predstavilo analizu stručnjaka iz birokratije.

Umesto toga, odluke donosi mala grupa zvaničnika bliskih predsedniku bez planiranja ili koordinacije većeg vladinog aparata, uključujući državnog sekretara Marka Rubia koji je takođe predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost.

„U Trampovoj administraciji, odluke donose predsednik Tramp i visoki zvaničnici administracije, a ne neimenovani birokratski doušnici koji kukaju štampi da nisu konsultovani o visoko poverljivim operacijama“, rekao je portparol Bele kuće Dilan Džonson.

„U vreme dok sam bio tamo, nije bilo političkog procesa“, rekao je Kris Bakemajer, koji je služio u Bliskoistočnim poslovima kao zamenik pomoćnika državnog sekretara pre nego što je podneo ostavku prošle godine. Bakemajer je bio glavni zagovornik sporazuma sa Iranom koji je Tramp napustio. Nedavno je napustio vladu da bi se kandidovao za Kongres kao demokrata iz Nebraske.

„Nisu želeli da čuju nikakve savete ljudi od karijere“, rekao je Bakemajer.

Namdara je kasnije premeštena na mesto šefice konzularnih poslova, dela Odeljenja zaduženog za pružanje administrativne pomoći američkim državljanima u inostranstvu i izdavanje viza stranim posetiocima.

Kada su SAD donele odluku da napadnu Iran, ambasador u Izraelu Majk Hakabi je ponudio osoblju Ambasade u Jerusalimu mogućnost evakuacije – znak da je znao da dolaze napadi. Ali neke druge ambasade u regionu nisu napravile slične aranžmane – nepotrebno ostavljajući osoblje i njihove porodice u ratnoj zoni.

Odeljenje je saopštilo da izdaje upozorenja za putovanja od januara i da je u potpunosti opremljeno da se nosi sa krizom u trenutku kada su napadi pokrenuti.

Ipak, čini se da je malo planiranja uloženo u to kako evakuisati Amerikance koji su živeli, radili, posećivali ili studirali u mnogim zemljama koje su se našle u sukobu – delom zato što je Bela kuća, izgleda, potcenila mogućnost da se napadi prošire u dugotrajan rat u više zemalja, što dokazuju i Trampove izjave.

Posle iranskih napada na saveznike poput Saudijske Arabije, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata, Stejt department je počeo da poziva Amerikance da napuste region. Ali brojni bivši službenici Konzularnih poslova kažu da je takvo planiranje trebalo da počne mnogo pre nego što su američki napadi počeli.

U saopštenju na društvenim mrežama, Namdar je rekla Amerikancima da se evakuišu tek nekoliko dana posle početka sukoba, kada je vazdušni prostor bio uglavnom zatvoren i mnogi komercijalni letovi nisu bili dostupni.

„Poruke koje su poslate američkim građanima – i to pošto su SAD napale Iran – bile su jako zakasnele i, u početku, zbunjujuće“, rekla je za AP Jael Lempert, koja je bila ambasadorka SAD u Jordanu do 2025. godine. Lempert je jedna od pet bivših ambasadorki koje su u četvrtak o neuspesima Odeljenja govorile na skupu koji je organizovala Američka akademija za diplomatiju u Vašingtonu.

„Nisu predvideli da će Iran asimetrično odgovoriti napadom na diplomatske objekte i osoblje američke države i širu američku zajednicu u regionu“, rekao je Džon Bas, koji je bio ambasador u Avganistanu tokom Trampovog prvog mandata.

„Ako se vratite i pogledate istoriju grešaka u spoljnoj politici i nacionalnoj bezbednosti SAD, uključujući i niz grešaka koje je predsednik Tramp identifikovao kao ključne greške u poslednjih 25 godina, videćete da su one često proizašle iz nedostataka u procesu donošenja odluka, gde rukovodstvo nije imalo pristup najboljim informacijama i širokom spektru stavova“, rekao je on.

Druge loše izvedene evakuacije, poput povlačenja Bajdenove administracije iz Avganistana, izazvale su kritike.

Ali ovog puta su pogoršane gubitkom iskusnih ljudi, kažu zvaničnici. Konzularni poslovi su izgubili više od 150 radnih mesta u Trampovoj administraciji zbog kombinacije smanjenja broja zaposlenih, otpuštanja zaposlenih na probnom radu i penzionisanja, prema rečima američkog zvaničnika koji je tražio anonimnost i dodao da su drugi delovi Odeljenja mnogo više pogođeni.

Odeljenje napominje da je ponudilo pomoć za skoro 50.000 Amerikanaca na mestima sukoba, sa više od 60 letova koji evakuišu građane iz regiona. Ministarstvo navodi da se ukupno više od 70.000 Amerikanaca vratilo kući od početka neprijateljstava 28. februara.

„Gubitak iskusnog osoblja jasno je potkopao sposobnost Biroa za konzularne poslove da ispuni svoju najvažniju misiju: da zaštiti Amerikance u inostranstvu“, rekla je u saopštenju senatorka Džin Šahin, vodeća demokratkinja u Odboru za spoljne odnose Senata.

Jezičke veštine u Ministarstvu takođe opadaju. Trinaest govornika arapskog i četiri govornika farsija, svi obučeni o trošku poreskih obveznika, bili su među otpuštenim zaposlenima, prema nacrtu pisma koje su distribuirali bivši službenici spoljne službe.

Obuka stranog vojnika može koštati 200.000 dolara.

U pismu se procenjuje da je ukupan broj ljudi koje je Stejt department otpustio u ime efikasnosti dobio više od 35 miliona dolara jezičke obuke finansirane od strane poreskih obveznika i više od 100 miliona dolara ukupne obuke i drugih načina razvoja karijere.

Stejt department je formirao dve privremene radne grupe za rešavanje krize na Bliskom istoku. Jedna ima za cilj da ojača kapacitete Odeljenja za bliskoistočne poslove, a druga ima za cilj da pomogne Konzularnim poslovima u evakuaciji Amerikanaca.

Grupa od više od 250 službenika spoljne službe bila je deo smanjenja broja zaposlenih od strane administracije prošle godine, ali su i dalje na platnom spisku Stejt departmenta. Mnogi su se dobrovoljno prijavili da se vrate u Odeljenje da rade u radnoj grupi ili da obavljaju bilo koji drugi posao koji je potrebno obaviti usled izbijanja globalne krize.

„Nisam dobio nikakvu dokumentaciju o otpuštanju. Još imam aktivno odobrenje za rad. Mogao bih da se vratim u odeljenje sutra, bilo u Odeljenje ili radnu grupu“, rekao je jedan službenik spoljne službe koji je tražio da ostane anoniman jer je tehnički još uvek na platnom spisku Odeljenja i nije ovlašćen da razgovara sa štampom. „Ja ću obavljati poslove švercujući se“, dodao je on.

Odeljenje nije odgovorilo na njegovu ponudu, a u saopštenju je navelo da je radna grupa „potpuno popunjena“.