Analiza stanja u EPS-u: Havarija na kopu Tamnava Zapad i pitanje energetske stabilnosti

Nakon nedavnih dešavanja u Rudarskom basenu Kolubara, javnost i stručni krugovi otvorili su pitanje odgovornosti rukovodstva Elektroprivrede Srbije (EPS). Centralni događaj koji je izazvao zabrinutost jeste havarija na kopu Tamnava Zapad, koja se dogodila u noći između 20. i 21. februara. Prema dostupnim informacijama, na jednom od bagera došlo je do požara u kojem su stradali bubanj i transportna traka, što je direktno ugrozilo kontinuitet proizvodnje uglja.

Pitanje koje se nameće u stručnim krugovima, a posebno od strane Resora za energetiku pokreta Srbija centar (SRCE), odnosi se na procenu ukupne štete. Dok se direktna šteta može meriti cenom uništene opreme, indirektna šteta, uzrokovana dugoročnim zastojem sistema, mogla bi biti znatno veća. Odsustvo zvaničnih informacija od strane direktora EPS-a, Dušana Živkovića, o razmerama ovog incidenta, podstaklo je kritike o netransparentnosti rada javnog preduzeća koje upravlja imovinom svih građana.

Pored tehničkih problema na terenu, izveštaji ukazuju na dublje strukturne izazove unutar preduzeća. Postoji zabrinutost zbog odlaska ključnih stručnih kadrova, bilo putem penzionisanja ili napuštanja radnih mesta pod pritiskom. Ukazuje se na to da nedostatak adekvatnog novog kadra i zadržavanje neproduktivnih pozicija stvara vakuum u stručnom znanju, što dugoročno onemogućava efikasno uvođenje mladih inženjera u posao.

Energetski bilans Srbije trenutno se oslanja na značajan uvoz struje i uglja. Kritičari ističu da su investicije u nove proizvodne kapacitete i dalje na nivou planova, dok se realne potrebe podmiruju uvozom koji dostiže istorijske rekorde. Posebno se naglašava koordinacija uvoza uglja iz Republike Srpske, gde se postavlja pitanje prioriteta i uticaja privatnih interesa na stabilnost rada domaćih termoelektrana.

Dodatnu neizvesnost unose nezvanične najave o promeni režima rada pojedinih sistema u RB Kolubara, gde bi se umesto dosadašnjeg 24-časovnog rada prešlo na 12-časovni model. Ovakve promene bi, ukoliko se potvrde, mogle dodatno produbiti deficit domaćeg uglja i povećati zavisnost Srbije od eksternih energetskih izvora u trenutku kada je stabilnost sistema od strateškog značaja.