Tribina nedeljnika Vreme: Beograd nije bezbedan grad od kada je na vlast 2014. godine došla SNS

Učesnici tribine nedeljnika Vreme „Beograd, pa malo je i naš“, ocenili su da Beograd nije bezbedan grad od kada je na njegovo čelo došla Srpska napredna stranka (SNS), optužujući je za veze sa kriminalom i uvođenje netransparentnih sistema nadzora i privatnih službi obezbeđenja.

Šef odborničke grupe Narodnog pokreta Srbije (NPS) u Skupštini Beograda Miloš Pavlović ocenio je na tribini da je Beograd ugrožen zbog organizovanog kriminala i kriminalnih klanova sa kojima je, kako tvrdi, vlast direktno povezana.

Prva faza od 2014. godine, kako je naveo, bila je prelivanje sukoba kriminalnih klanova iz regiona u Beograd, zbog kog je došlo do sukoba u restoranima i kafićima, pucnjave na ulicama, dizanja automobila u vazduh, a druga faza bila je „odgovor vlasti formiranjem beogradskog klana“, ćelije koja je trebalo da bude odgovor na te sukobe.

„Treća faza je ono što sada vidimo i doživljavamo, a to je da su se određeni funkcioneri SNS zbog svoje bliskosti sa kriminalom, prosto opredelili za određene klanove i da među njima dolazi do sukoba. Primer za to je zaplena pet tona marihuane u Konjuhu“, kazao je Pavlović.

Ljudi koji predstavljaju državni aparat, prema njegovim tvrdnjama, neraskidivo su povezani sa kriminalom i koriste kriminalce za dolazak i opstanak na vlasti, razbijanje demonstracija, napade na studente i opoziciju, pranje novca, a koje potom zapošljavaju u policijskim jedinicama.

„Ova vlast je direktno povezana sa kriminalom, predstavnici ove vlasti su direktno povezani sa kriminalom i oni njih koriste isključivo za opstanak na vlasti. Institucije su u autokratskom, diktatorskom režimu, zaposednute. Odgovornost za sve ovo treba tražiti u političarima koji upravljaju državom“, ocenio je Pavlović.

Direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović ocenio je da problem, između ostalog, leži u tome da grad Beograd nema nikakvu nadležnost iz oblasti javne bezbednosti, borbe protiv kriminala i javnog reda i mira.

„To je neverovatno i tu dolazimo do problema, a to je da odjednom mi vidimo u Beogradu neku službu obezbeđenja koja se indirektno poziva na zakon o privatnom obezbeđenju: Zamenica i gradonačelnik kažu da sistemom rukovode licencirani operateri, da mi ne znamo ko su. Zapravo znamo, ali oni neće da nam kažu ko su ti ljudi“, kazao je Jovanović.

Ocenio je da se sistemi za nadzor kojima upravlja to obezbeđenje u školama i obdaništima nalazi u sivoj zoni, a posebno istakao da se svo finansiranje podvodi pod službenu tajnu, odnosno projekat „Beograd, pametan grad“, zbog čega se ne može doći do bilo kakvih ugovora ili informacija.

Jovanović smatra da se u Beogradu mora formirati neka vrsta beogradske policije, po uzoru na druge velike gradove u svetu, koja neće biti izdvojena iz ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), ali koja bi imala drugačije nadležnosti od drugih policijskih uprava i koja će odgovarati beogradskim odbornicima.

Stručnjak za digitalnu bezbednost „Šer“ Fondacije (Share) Filip Milošević, govoreći o kamerama za nadzor u Beogradu, naveo je da glavni problem predstavlja to što se javne kamere – policijske i saobraćajne, spajaju sa sistemom kamera za privatni nadzor.

„Postoji sistem kamera koji je neki privatni nadzor, koji nažalost polako može da se spoji sa ovim sistemom. Zajedničko za njih je da su sve jako kvalitetne, da imaju dobru optiku, da mogu da vide i prepoznaju lica bez svetla i generalno su dobrih karakteristika. Nije se štedelo, potrošeno je dosta para“, kazao je Milošević.

Ocenio je da je problematičan trend centralizacije tih sistema, kakvog god da su kvaliteta, jer svi snimci idu u jedno skladište u kom se potom radi analiza.

„Ključno je ko to koristi. Mi nemamo dokaza da se koristi prepoznavanje lica na kamerama koje imaju te mogućnosti, sam zakon to ne dozvoljava, ali znamo da policija i bezbednosne službe imaju softvere koje to mogu da urade (…) Jedan od motiva za takav sistem je da nas zastraši, koristio se on ili ne – ljudi će se plašiti da izađu na protest“, kazao je on.

Novinar nedeljnika Radar Vuk Cvijić ocenio je da se u Beogradu i Srbiji živi „obrnuta stvarnost“, navodeći da je „otvorena sezona lova“ na profesionalne novinare, aktiviste i sve koji se usude da rade svoj posao kako treba, pa i u policiji i tužilaštvu.

„Oni koji čine taj progon, ako dolaze iz institucija, pitanje je da li imaju biografije kojima ispunjavaju da budu u policiji ili tužilaštvu. Šef beogradskog Višeg javnog tužilaštva koji sprovodi taj para-pravni progon svih neistomišljenika i kritičara vlasti je bio sanitarni inspektor, novi načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) je bio diler automobila“, naveo je.

Cvijić je naveo da su to biografije koje „krase progonitelje“, dok ljudi koji se nalaze sa druge strane imaju svoje biografije, na koje su, kako je dodao, veruje ponosni kao i on.

Prema njegovim rečima, te pretnje i progoni sa jedne strane govore u kakvom društvu se živi, ali sa profesionalne strane, one su mu „putokaz da je na dobrom putu i radi dobar posao, ali da društvo nije“.