Jelena Đorđević kazala je za agenciju Beta da je po završetku master studija iz turizmologije radila u turizmu kao projekt menadžer i bavila se organizacijom sportskih, kulturnih i rekreativnih manifestacija, ali je od tog posla odustala nakon preseljenja na selo.
Na svom gazdinstvu u Sukovu posvetila se uzgoju mikrobilja i jestivog cveća i sada se jedina u pirotskom kraju bavi tim poslom.
„Sve je počelo zapravo sa našim udruženjem ‘Avanturistička mreža’. Organizovali smo aktivnosti u prirodi sa ciljem da transformišemo navike ljudi. To udruženje je transformisalo i moj život. Shvatila sam da previše vremena provodim uz kompjuter i jedem nezdravu hranu“, objasnila je Đorđević.
Prema njenim rečima, nakon preseljenja u Sukovo, u kuću njene bake, počela je sadi povrće u bašti, a čitajući o zdravoj hrani, naišla je na tekstove o mikrobilju.
„Poželela sam da ga kupim, a onda sam saznala da može da se nabavi samo u Beogradu. Pomislila sam da bih mogla sama da ga uzgajam i verovala sam da mogu da to uspešno radim kada već umem da uzgajam povrće u bašti. Posejala sam najpre rukolu i veoma nam se dopala“, kazala je Đorđević.
Najpre je, dodala je, godinu dana uzgajala mikrobilje samo za svog supruga i svoje dve ćerke, potom i za prijatelje, a onda je pre tri godine krenula i da ga prodaje.
„Od jedne vrste došla sam do toga da sadim 15, 20 vrsta mikrobilja. Uzgajam brokoli, grašak, miks rotkvi, plavu keleraba, crveni kupus, rotkvu i druge vrste. Opremili smo prostor u kući i imamo plastenik i tu je naša proizvodnja“, izjavila je Đorđević.
Ona je kazala da mikrobilje može da se uzgaja tokom cele godine, ali je potrebno da se obezbedi konstantna temperatura od oko 20 stepeni Celzijusovih, dobra ventilacija, dobar supstrat i kvalitetno seme.
„Najvažnije je svakako da volite to što radite i da ste potpuno posvećeni biljkama. Svakog dana morate da ih zalivate, pratite kako rastu. Nekim biljkama, recimo rotkvama, potrebno je da porastu osam dana, a cvekli je potreban 21 dan“, kazala je Đorđević.
Prema njenim rečima, kupci mikrobilja su restorani, ketering servisi i ljudi koji žele da se zdravo hrane.
Jednom nedeljno dolaze u Niš i prodaju mikrobilje ljudima koji im ga naručuju, a učestvuju i na različitim sajmovima, kao što je to nedavno bio niški noćni bazar.
Kupci mikrobilja su, dodala je, uglavnom porodični ljudi stariji od 35 godina koji žele da se oni i njihova deca zdravo hrane.
„Mikrobilje ima 40 puta više vitamina nego odraslo povrće, a za uzgoj se ne koristi nikakva hemija. Zanimljivo je i zbog svog ukusa, a i hrskavo je pa ga deca vole. Može da se koristi uz bilo koji obrok, ali je bitno da se ne obrađuje termički da bi zadržalo sve vitamine“, istakla je Đorđević.
Ona je kazala da planira da uskoro krene da proizvodi i klice.
„Klice su tek proklijalo seme i više su poznate ljudima nego mikrobilje. Mikrobilje je poznato poslednjih 20 godina u inostranstvu, kod nas malo manje, ali klice su se uzgajale i pre 2.000 godina. Ljudu u drevnim civilizacijama sadili su pešnicu i jeli klice jer one sadrže mnogo više vitamina nego odrasla biljka“, istakla je Đorđević.
Kazala je da u tome što radi ima punu podršku i pomoć supruga, koji je inače profesionalni fotograf.
„Naše ćerke su male, imaju četiri i sedam godina ali su samnom uvek u bašti, pomažu oko uzgoja mikro bilja i vole da ga jedu“, kazala je Đorđević.
Ona je kazala da sa decom provode puno vremena u prirodi, uče ih o dviljim biljkama i zajedno beru sremuš, ljubičice, koprive i sve ono što pronalaze u njihovom okruženju, a što može da se jede.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.