Đurović: „Sukobi na Bliskom istoku se, trenutno, ne reflektuju, po pitanju migranata na Srbiju“

Predsednik Upravnog odbora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović je rekao danas da se ratni sukobi na Bliskom istoku trenutno ne reflektuju, po pitanju migranata i izbeglica, na situaciju u Srbiji.

On je za agenciju Beta kazao da je u Srbiji, od početka godina, po tom pitanju situacija „manje više ista“ i da po podacima Centra, trend ulaska i izlaska je oko 1.000 ljudi u januraru a u februaru nešto više, uzmedju 1,500 i 2.000 ljudi.

Kazao je i da se najveći broj njih ne zadržava u kampovima u kojima je nekoliko stotina osoba već se, kako je ukazao, najviše zadržavaju jedan do dva dana, prolaze kroz Srbiju i uglavnom su usmereni na krijumčare, koji ih prevoze od juga do severa zemlje.

Rekao je i da ih najviše ima iz Avganistana kao i Sirijaca i Iračani ali, kako je naveo, „nije do sada evidentiran dolazak ljudi iz Irana i za sada ne postoji značajan broj onih koji dolaze zbog ratnih dejstava“.

Prema njegovim rečima, u Srbiji su otvoreni prihvatni centri u Obrenovcu, Sjenici, Preševu i Bujanovcu dok se centar u Vranje bavi samo izbeglicama iz Ukrajine.

Napomenu je i da kroz Srbiju prolaze i maloletnici koji se kratko zadržavaju u takođe otvorenom centru za maloletnike u Principovcu, u blizini granice sa Hrvatskom.

„Kada govorimo o krizi u Iranu i opasnosima da se ona reflektuje i kod nas imamo, od nekadašnjih 19, šest otvorenih privatnih centara i još šest koji se nalaze u stanju mirovanja i mogu brzo da budu otvoreni ali to, kako god da sabiramo nije nikako kapacitet iznad 6.000 osoba“, kazao je Đurović.

Napomenuo je i da postoji i „plan za hitno reagovanja“ Komesarijata za izbeglice i migracije odnosno države.

„Čini se da je teško pretpostaviti da veliki broj ljudi može da dodje iznenada u Srbiju i pogotovo da u ovoj fazi rata može da dođe do nas a da na tom putu ne reaguju okolne države, zemlje EU i posebno Turska“, ocenio je.

Ukazao je i da će u tom slučaju mnogo zavisiti od reakcija Turske koja ima planove za hitno regovanje u slučaju povećanog broja izbeglica iz Irana a i, kako je ocenio, mogućnosti da usporava njihov dolazak na Balkan.

„U ovim okolnostima nema naznaka da će doći do masovnog priliva izbeglica, (…) ukoliko vihor rata počne da se rasplamsava moguće je da do toga dođe i na duži rok od desetak godina jer Iran je veliika zemlja sa više od 90 miliona stanovnika“, kazao je on.

Istakao je da „za sada nema naznaka“ o tome ali, kako je napomenuo, „ako dođe do pogoršanja situacije to može da se promeni“.

„Da li će ova situacija u Iranu da se raflekuje na izbeglištvo moraju da budu posmatrani različiti faktori koji na to utiču – od kapaciteta i dužine ratnih dejstava, šta se i koliko gađa, da li se gađa infrastruktra, poljoprivredno zemljište“, rekao je.

Prema njegovim rečima, to će zavisti i od reagovanja zemalja u susedstvu Irana.