Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je intervju za nemački list Zidojče cajtung, u kojem je kritički govorio o odnosu dve svetske sile prema Beogradu – Rusije, zbog pretnje prekidom isporuke gasa, i SAD, što nisu zauzele oštriji stav prema kosovskim vlastima.
Vučić je priznao da su odnosi Beograda i Moskve zahladneli, navodeći da su tokom prošlogodišnjih pregovora o vlasničkoj strukturi u Naftnoj industriji Srbije (NIS) iz Rusije stizale pretnje prekidom isporuke gasa, i da su ga ruski mediji u to vreme „napadali oštrije nego mnoge zapadne lidere“, prenosi Dojče vele.
„Tradicionalno smo imali dobre i prijateljske odnose (sa Rusijom), ali sada sam jednostavno morao da zaštitim nacionalne interese Srbije. Nismo ničije marionete“, kazao je Vučić za Zidojče cajtung.
On je nagovestio da je problem u odnosima sa Rusijom nastao zbog toga što je deo municije proizvedene u Srbiji završio u Ukrajini preko posrednika, ali tvrdi da je to otvoreno izložio predsedniku Rusije Vladimiru Putinu na sastanku u Pekingu 2. septembra 2025. godine.
„Razgovarao sam s Putinom u Pekingu, pokazao mu listu zemalja izvoza i rekao: ‘Evo liste, u čemu je problem?’ On je onda pokazao na Poljsku, ali tamo je išla samo municija za lovačke puške. Ali da, jeste bilo izvoza u Češku, u Veliku Britaniju i još nekoliko zemalja. I konačno je završilo u Ukrajini“, naveo je Vučić.
Vučić je rekao i da je Putina podsetio da Srbija nije uvela sankcije Rusiji i da je zbog toga „mnogo patila“.
„Sva naša skladišta pucaju po šavovima od granata, raketa i municije različitog kalibra. Pustili smo onda to, da bi ti ljudi mogli da prime plate, da bi mogli da prežive“, dodao je Vučić, navodeći da u Srbiji 28.000 ljudi radi u vojno-industrijskom sektoru.
Upitan da li je zbog toga sada vreme da se Srbija pridruži sankcijama koje je Evropska unija (EU) uvela Rusiji, Vučić je kazao da je to pitanje „stvar prošlosti“ zbog većih problema s kojima će se Evropa suočiti.
„Ako mene pitate, to je stvar prošlosti. Mi se kao Evropljani suočavamo s mnogo većim problemima u budućnosti. Mislim da će kriza u Iranu imati velike političke posledice i da će doći do značajnih promena unutar evropskih društava. A očekujemo i velike političke promene u SAD“, naveo je.
Vučić je rekao i da su američke sankcije kompaniji NIS, koje su stupile na snagu u oktobru 2025. godine, „značajno usporile“ privredni rast Srbije i dodao da je zahvalan EU i timu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.
„Razgovarali smo s njima o tome koje nove cevovode do raznih susednih zemalja treba da izgradimo do 2035. godine. Uložićemo značajna sredstva u našu energetsku infrastrukturu i u tome imamo punu podršku Evropske unije“, kazao je predsednik Srbije.
Vučić je izneo kritike i na račun administracije američkog predsednika Donalda Trampa, zbog toga što nije odlučnije reagovala na politiku vlade Aljbina Kurtija prema Srbima na Kosovu.
„Amerikanci su nam svima ovde u regionu bili od velike pomoći, osiguravajući mir i stabilnost u Bosni i Hercegovini. Nadao sam se da će zauzeti i oštriji stav protiv Kurtijevog režima na Kosovu. Oni provociraju sve Srbe koji žive na Kosovu. A tu je i taj takozvani Odbor za mir, gde predsednica Kosova Vjosa Osmani nastupa kao zvezda. To nismo očekivali od Trampove administracije“, naveo je.
Vučić je upitan i o nedavnom predlogu koji je u nemačkom listu Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) izneo zajedno sa premijerom Albanije Edijem Ramom – da se zemljama kandidatima za članstvo u EU omogući ubrzana integracija u Jedinstveno tržište EU i Šengenski prostor, umesto punopravnog članstva u tom bloku 27 zemalja.
„Ne verujem da ćemo uskoro moći da postanemo punopravni član Evropske unije. Zato se, zajedno sa Edijem Ramom, zalažem za Evropu više brzina. Verujem u Jedinstveno tržište, u Evropu bez granica. Ako bismo mogli politički i ekonomski da postanemo deo EU na taj način – bez prava glasa, bez prava veta i bez sopstvenog komesara – to bi nas učinilo veoma srećnim“, kazao je Vučić.
On je negirao da to znači da „želi da uživa u prednostima Jedinstvenog tržišta i Šengenskog prostora bez pritiska za veću vladavinu prava i demokratizaciju“.
„Pritisak treba da se održi i moramo se suočiti sa njim. Oni bi uvek trebalo da budu u mogućnosti da kažu: Niste dovoljno dobri, morate da odete“, naveo je Vučić.
Vučić je govorio i o povlačenju Trampovog zeta Džareda Kušnera iz projekta izgradnje luksuznog kompleksa na mestu nekadašnje zgrade Generalštaba Vojske Jugoslavije u Beogradu, rekavši da je razlog za to bila „ogromna kampanja medija, opozicije i blokadera“.
Naveo je da bi projekat Kušnerove kompanije doneo veliki investicioni zamah, da bi zaposlio hiljade ljudi i obezbedio ugovore za stotine kompanija.
Vučić je odbacio optužbe da je u postupanju prema učesnicima prošlogodišnjih studentsko-građanskih protesta došlo do prekomerne upotrebe sile, tvrdeći da je nasilja bilo pre svega prema policiji.
Upitan o planovima za budućnost, budući da više nema pravo da se kandiduje za predsednika države, Vučić je ponovio poznate stavove – da „svakako ne namerava“ da menja Ustav, da bi „voleo da vidi kako njegova ćerka osniva privatnu firmu za politički konsalting u Srbiji“, da bi mogao da je savetuje, i da bi „naravno, voleo da trenira decu u košarci“.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.