U Etnografskom muzeju izložba o Kolu srpskih sestara

U Etnografskom muzeju u Beogradu prikazana je izložba posvećena istoriji i radu Kola srpskih sestara Beograd, od osnivanja 1903. do 1946. godine.

Postavka je priređena u okviru projekta „U potrazi za izgubljenim arhivom Kola srpskih sestara“, a prikupljeni su predmeti, fotografije i dokumenta koja svedoče o delovanju te humanitarne organizacije, čija je arhiva dva puta uništavana, tokom Prvog svetskog rata, nakon austrougarske okupacije 1915. i 1942. godine po naredbi nemačkih okupacionih vlasti.

Izložba, čije su autorke Milena Šećerović i Nevenka Stevančević Nikolić, koncipirana je u dva segmenta – prvi na 20 panoa, prikazuje istorijat rada Kola srpskih sestara, a drugi segment čine originalni predmeti i fotografije, kao i 20 originalnih brojeva kalendara „Vardar“, čija će se 120. godišnjica obeležiti ove godine.

Šećerović je rekla da je cilj izložbe da se ukaže na dva pravca i problema sa kojima se Kolo susrelo.

“ Prvi put su morale svoju arhivu da spale 1915. godine kada je Beograd i Srbija okupirana, a Delta Ivanić u svojim zapisima kaže zašto je spaljena ta arhiva, odnosno uništena i sklonjena, pre svega zato što su one morale da beže iz Beograda zajedno sa Vladom da bi zaštotie članice i porodice „, rekla je Šećerović .

Autorka kaže da je usledila i druga okupacija 1941. godina i da je Kolo radilo sve do sredine 1942., te da je pomagalo proodice oficira i vojnika, koji su bili zarobljeni u nemačkim logorima.

„1942. godine stiglo je naređenje vrhovnog nemačkog komandanta za Srbiju da Kolo mora da prestane da radi, da su ukinuta sva kola, ali da mu se daje šansa, da u vidu jednog novog udruženja, ženskog saveza, radi po novoj idelogoji i po novoj stvarnosti“, rekla je ona.

Šećerović ističe da je, Delta Ivanić, poslednja predsednica Srpskih sestara, dobila upitnik od 22 pitanja, te da je odgovarala o radu i istorijata rada, a da je poslednje pitanje bilo koliko Kolo utiče na spas srpskog naroda.

„Delta je odgovorila da kolo ostaje verno svome narodu, ali ostaje verno i svojim principa od kojih nikada neće odstupiti, naravno to je znacilo Ne“, dodala je.

Po rečima jedne od autorki, treće uništenje kola bilo je 1946. godine, kada je trajno zabranjeno.

Šećerović kaže da je tekstualna podloga tih panoa na izložbi zasnovana na istraživanju rađenom u istorijskom Arhivu Beograda, na Fondu porodice Glavinić, odnosno zapisima Dobrile Glavinić Knez Mihailović, koja je jedno vreme bila predsednica Gospođica Kola srpskih sestara.