Pokret Kreni-promeni predao je danas Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove 1.813 primedbi na predložene izmene Plana generalne regulacije, dokumenta koji definiše šta sme, a šta ne sme da se gradi u Beogradu.
Primedbe su prikupljene tokom vikenda na 25 štandova u 10 beogradskih opština, u okviru aktuelnog javnog uvida.
Izvršna direktorka Kreni-promeni Marina Pavlić rekla je na konferenciji za novinare da je reč o „još jednom u nizu šokantnih predloga izmena plana grada“, tvrdeći da je Plan generalne regulacije jedan od najvažnijih dokumenata za svakodnevni život građana.
„Tim planom se definiše šta sme, a šta ne sme da se gradi u našem gradu. On štiti ustanove koje su građanima važne, određuje gde mogu da budu vrtići, domovi zdravlja, kulturni centri, sportski tereni. Zato je važno da reagujemo sada, dok je javni uvid u toku“, rekla je Pavlić.
Istakla je da se pokret zalaže za razvoj Beograda, ali isključivo planski i u interesu građana.
„Mi jesmo za rast i razvoj grada, ali po planu i programu. Po onome što je sada predviđeno, sledi nam još veći haos od onoga koji već imamo“, upozorila je Pavlić.
Prema njenim rečima, tokom razgovora sa građanima na štandovima, mnogi su ukazali na već postojeći nedostatak vrtića, uz ocenu da bi usvajanje predloženih izmena taj problem dodatno produbilo.
Arhitekta i odbornica u Skupštini grada Beograda Angelina Jokić ocenila je da Plan generalne regulacije treba da štiti javni interes i obezbedi stabilan okvir za razvoj grada.
„Plan treba da garantuje da li će u vašem bloku postojati vrtić ili škola, koliko će biti udaljeni ili će se umesto toga graditi tržni centar ili kockarnica“, navela je Jokić.
Ukazala je da predložene izmene omogućavaju da se površine namenjene javnoj upotrebi, putem planova nižeg reda, odnosno planova detaljne regulacije, prenamene u druge svrhe, poput višeporodičnog stanovanja ili komercijalnih delatnosti.
„Veliki problem je što planove detaljne regulacije mogu da finansiraju privatni investitori. To otvara prostor za još intenzivniji investitorski urbanizam“, rekla je Jokić.
Jokić je navela primer parcele koja je važećim planom predviđena za vrtić.
„Ako je plan garantovao da tu mora da bude vrtić i ništa drugo, sada investitor može da finansira plan detaljne regulacije i da tu parcelu prenameni u višeporodično stanovanje. Tako dobijamo više stanovnika, čija deca nemaju mesto u vrtiću, a problemi se samo umnožavaju“, upozorila je Jokić.
Dodala je da na taj način grad gubi kontrolu nad planiranjem kapaciteta za javne službe od vrtića i škola do domova zdravlja i ustanova kulture.
„Grad mora da se razvija za sve nas koji u njemu živimo, a ne da stanovi služe samo da bi se brzo prodali i da bi se okrenuo profit. Već sada imamo veliki broj praznih stanova, što pokazuje da ovakav model razvoja ne vodi unapređenju kvaliteta života“, rekla je Jokić.
Naglasila je da su urbanistički planovi „prva linija odbrane grada“, jer je, kako je navela, „kasno kada bager dođe pred vašu zgradu“.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.