NALED: „Potrebno rešiti pravni status više od 50.000 državnih nepokretnosti u Srbiji“

Više od 50.000 nepokretnosti u Srbiji koje su u vlasništvu države i dalje imaju nerešen pravni status, a njihovo evidentiranje u skladu sa Zakonom o javnoj imovini omogućilo bi značajne budžetske prihode kroz prodaju, zakup i naplatu poreza na imovinu, kao i pokretanje novih investicionih projekata širom zemlje, pokazala je nova analiza NALED-a o upisu javne svojine u katastar nepokretnosti, objavljeno je danas.

Kako je navedeno, najveći problem predstavlja oko 16.000 objekata koji su i dalje upisani kao društvena svojina, iako taj oblik vlasništva više ne postoji prema važećem Zakonu.

Pored toga, za još oko 30.000 nepokretnosti, od kojih su 60 odsto poslovni prostori, potrebno je izvršiti dodatnu proveru svih evidentiranih posebnih delova u pogledu ispunjenosti uslova za upis javne svojine u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, imajući u vidu da su rokovi za uvođenje nepokretnosti u režim javne svojine koje koriste ili kojima upravljaju lokalne samouprave, javna preduzeća ili drugi organi, istekli još 2021. godine.

Zaključak Analize je da bi prvi korak bio da se upisi imovine u vlasništvu države pravno usklade sa kategorijama koje su prepoznate Zakonom o javnoj svojini, nakon čega je potrebno napraviti popis svih nepokretnosti i odlučiti šta će se prodavati, šta izdavati, a šta ostaje u vlasništvu države.

Direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije NALED-a Dušan Vasiljević na zajedničkoj sednici Saveza za imovinu i investicije i Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem kazao je da se nastavlja sa radom koji je, uz podršku Vlade Švedske, započet 2023. kroz projekat „Efikasnije javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost“.

„Tada smo pripremili predlog sveobuhvatne reforme upravljanja i raspolaganja nepokretnostima uključujući i one koje su u javnoj svojini, a preporuke iz te studije dale su i prve rezultate. Među njima su ukidanje konverzije, koje je otvorilo prostor za investicije vredne stotine miliona evra, kao i omogućavanje upisa prava svojine na nepokretnostima izgrađenim bez odgovarajuće dozvole, za koji je podneto oko 2,5 miliona prijava“, rekao je Vasiljević.

Istaknuto je i da je državno zemljište jedan od najznačajnijih razvojnih resursa.

Podseća se da je u državnoj svojini sa upisanim korisnicima evidentirano oko 1,95 miliona katastarskih parcela površine veće od 15,6 milijardi kvadratnih metara, a struktura zemljišta razlikuje po regionima – u Beogradu dominira građevinsko, u Vojvodini poljoprivredno, dok u Južnoj i Istočnoj Srbiji, kao i u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, preovlađuje šumsko.

Posebno se izdvaja fond sa više od 5.000 parcela građevinskog zemljišta u susvojini, ukupne površine oko 51,5 miliona kvadratnih metara, koji predstavlja prioritet za aktivno upravljanje i privlačenje investicija.

NALED je u svojim preporukama predložio i tzv. konvalidaciju kao deo specijalnog mehanizma za usklađivanje podataka iz katastra nepokretnosti i faktičkog stanja.

Poslednjim izmenama Zakona o državnom premeru i katastru uvedena je takozvana ciljana konvalidacija za određeni broj slučajeva u kojima građani mogu da ostvare upis prava svojine na nepokretnostima u situacijama u kojima to do sada nije bilo moguće u skladu sa važećim propisima.

Pomoćnik direktora Republičkog geodetskog zavoda u Sektoru za pravne poslove Miloš Bjelanović rekao je da ciljana konvalidacija predstavlja olakšan upis u katastar korišćenjem starih isprava čiji su formalni nedostaci do sada sprečavali upis na legalnim nepokretnostima.

„Građani i privreda mogu da podnesu dokumentaciju za upis putem portala konvalidacija.rgz.gov.rs bez dodatnih troškova. Tek kada dobiju obaveštenje da je upis po dostavljenim ispravama moguć, može se pokrenuti postupak za upis prava u katastru. Do sada je podneto oko 4.400 prijava, a očekujemo da će broj nastaviti da raste, jer ne postoji vremensko ograničenje za podnošenje zahteva“, izjavio je Bjelanović.

Predsednik NALED-ovog Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem, gradonačelnik Šapca, Aleksandar Pajić, kazao je da je taj klub i tokom 2025. ostao snažna platforma za dijalog i pokretač sistemskih unapređenja u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja.

„Pokazali smo da je zajedničkim radom moguće sistemsko rešenje problema, poput pokretanja inicijative za faktičku eksproprijaciju u cilju smanjenja finansijskih rizika i jače pravne sigurnosti lokalnih samouprava. Paralelno smo radili na digitalizaciji, jačanju kapaciteta za energetsku tranziciju i unapređenju regulatornog okvira“, rekao je Pajić.

Preporuke NALED-a odnose se i na pravičnije oporezivanje imovine, optimizovanje postupka komasacije poljoprivrednog zemljišta i racionalnije sprovođenje eksproprijacije.

Sve ove preporuke tiču se nepokretnosti čija se ukupna vrednost meri stotinama miliona ili milijardama evra, zbog čega je razvojni potencijal rešavanja njihovog pravnog statusa ogroman, navedeno je u saopštenju.