Na današnji dan 21. februar

1972 – Ričard Nikson (Richard Nixon) je doputovao u Peking, kao prvi predsednik SAD u poseti Narodnoj Republici Kini. Time je počela normalizacija američko-kineskih odnosa i otvoren je put za prijem Kine u UN i njeno stalno mesto u Savetu bezbednosti.

1437 – U manastiru u Pertu (Škotska) ubijen je škotski kralj Džejms I (James). Zaveru su pripremili pripadnici visokog plemstva da bi sprečili kralja da učvrsti svoju vlast i smanji njihov uticaj na vodjenje državnih poslova.

1513 – Umro je papa Julije II (Iulius), zaštitnik umetnosti i umetnika. Tokom njegovog pontifikata (od 1503) Papska država je postala centar umetnosti i kulture. Po papinoj narudžbi Mikelandjelo (Michelangelo) je oslikao Sikstinsku kapelu, Rafaelo Santi (Raffaello) njegove privatne odaje, a Bramante je obnovio crkvu Svetog Petra u Vatikanu.

1613 – Na ruski presto je stupio Mihail, sin moskovskog patrijarha Filareta, rodonačelnik dinastije Romanov koja je vladala Rusijom do 1917.

1677 – Umro je holandski filozof Baruh de Spinoza (Baruch), jedan od najznačajnijih i najdoslednijih predstavnika racionalističke i monističke filozofije. Njegova misao, izneta u kapitalnom delu „Etika“, izvršila je veoma značajan uticaj na evropsku filozofiju. Kritički odnos prema Bibliji i Talmudu izazvali su gnev u teološkim krugovima, a jevrejska zajednica ga je 1656. anatemisala i isključila iz svojih redova.

1794 – Rodjen je meksički general i državnik Antonio Lopes de Santa Ana (Lopez, Anna), predsednik Meksika nekoliko puta izmedju 1833. i 1855, kada je oboren u narodnom ustanku pod vodjstvom liberala. Upamćen je i po osvajanju tvrdjave Alamo u Teksasu 1836, kada je oko 4.000 vojnika pod njegovom komandom masakriralo oko 200 branilaca tvrdjave, medju kojima i legendarnog Dejvi Kroketa (Davy Crockett).

1866 – Rodjen je nemački bakteriolog August fon Vaserman (von Wassermann), koji je 1906. pronašao metodu za utvrdjivanje sifilisa (Vasermanova reakcija).

1893 – Rodjen je španski gitarista Andres Segovija (Segovia) najveći majstor tog instrumenta u 20. veku, jedan od prvih gitarista koji je tehniku gitare prilagodio polifoničnim delima.

1911 – Japan i SAD su potpisali trgovinski ugovor kojim je ograničen priliv japanskih radnika u Ameriku.

1916 – Nemačkim napadom počela je bitka kod Verdena u Francuskoj, najduža i najkrvavija u Prvom svetskom ratu. U bici koja je okončana 18. decembra poginulo je oko milion nemačkih i francuskih vojnika.

1941 – U avionskoj nesreći je poginuo kanadski fiziolog Frederik Grant Banting (Frederick), koji je s Čarlsom Bestom (Charles) 1921. izolovao insulin. Godine 1923. dobio je Nobelovu nagradu za medicinu koju je podelio sa svojim saradnikom Džonom Maklaudom (John Macleod).

1943 – Britanski kralj Džordž VI (George) dodelio je Rusima odlikovanje „Mač časti“ za odbranu Staljingrada u Drugom svetskom ratu.

1947 – Američki pronalazač Edvin Herbert Lend (Edwin, Land) demonstrirao je u Njujorku prvu „instant kameru“, Polaroid.

1958 – Gamal Abdel Naser (Nasser) izabran je za prvog predsednika Ujedinjene Arapske Republike, federacije Egipta i Sirije.

1965 – Tokom govora na skupu Afro-američke organizacije jedinstva, u Njujorku je ubijen američki borac za gradjanska prava i vodja američkih crnaca Malkolm Eks (Malcolm X).

1972 – Ričard Nikson (Richard Nixon) je doputovao u Peking, kao prvi predsednik SAD u poseti Narodnoj Republici Kini. Time je počela normalizacija američko-kineskih odnosa i otvoren je put za prijem Kine u UN i njeno stalno mesto u Savetu bezbednosti.

1974 – U Skupštini SFR Jugoslavije proglašen je novi Ustav kojim su definisane promene u odnosima federacije i federalnih jedinica i ustrojstvo federalne zajednice. Republike su faktički postale nacionalne države, a autonomne pokrajine Kosovo i Vojvodina „konstitutivni elementi“ federacije, čime je njihova veza sa Republikom Srbijom svedena na minimum.

1983 – U etničkim nemirima posle izbora u indijskoj državi Asam poginulo je više od 800 ljudi.

1991. – Umrla je engleska balerina Margot Fontejn (Fonteyn) jedna od najvećih balerina 20. veka. Sa izvanrednim uspehom interpretirala je širom sveta glavne uloge u baletima „Žizela“, „Labudovo jezero“, „Začarana lepotica“, „Žar ptica“. Gostovala je u Beogradu 1954.

1992 – Savet bezbednosti UN doneo je rezoluciju 743 o upućivanju mirovnih snaga UN u SFR Jugoslaviju (UNPROFOR) sa mandatom od 12 meseci. Komandni punkt 14.000 „plavih šlemova“ biće smešten u Sarajevu, glavnom gradu Bosne i Hercegovine.

1997 – Pristalice i simpatizeri srpske koalicije „Zajedno“, koji su gotovo tri meseca protestovali širom Srbije zbog poništavanja rezultata lokalnih izbora, okupili su se u Beogradu da proslave konstituisanje Skupštine grada, prve posle Drugog svetskog rata u kojoj na vlasti nisu bili komunisti. Svečani čin tog dana bio je skidanje zvezde petokrake, simbola komunizma, sa kupole Gradske skupštine. Za gradonačelnika je izabran lider Demokratske stranke Zoran Djindjić.

2001 – U Kandaharu, sedištu talibana, više od 1.000 ljudi prisustvovalo je javnom izvršenju smrtne kazne vešanjem nad dve žene optužene za prostituciju.

2002 – Američki predsednik Džordž Buš doputovao je u zvaničnu posetu Kini. To je prva poseta jednog američkog predsednika Kini posle 30 godina. Ričard Nikson je poslednji američki predsednik koji je bio u zvaničnoj poseti Kini, koja je označila prekid neprijateljstva dve države.

2007 – U Beču su počeli finalni pregovori Beograda i Prištine o predlogu specijalnog izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija, koji su trajali do 2. marta i na njima nije došlo do približavanja stavova o statusu Kosova. I poslednja runda pregovora 10. marta u Beču, takodje je završena bez dogovora.

2008 – U Beogradu je ispred Skupštine Srbije održan miting „Kosovo je Srbija“ kojem je prema proceni policije prisustvovalo oko 150.000 gradjana. Po završetku mitinga grupe huligana kamenovale su diplomatska predstavništva, napale ambasade Sjedinjenih Američkih Država i Hrvatske, Bajrakli džamiju, razbijali izloge i pljačkali prodavnice. U ambasadi SAD koja je zapaljena, stradala je jedna osoba.

2012 – Evropska unija je odobrila paket pomoći Grčkoj od 130 milijardi evra kako bi se izbegao haotičan bankrot ove zemlje, nakon što je Atina prihvatila nepopularne mere štednje, a privatni vlasnici obveznica da preuzmu veće gubitke. I pored toga ministri finansija evro zone izrazili su duboku sumnju u sposobnost Grčke da se oporavi i izbegne bankrot na duži rok.

2015 – Umro je Holm Zundhausen (Sundhaussen) nemački istoričar i profesor koji se bavio problemima srpske, jugoslovenske i balkanske istorije.

2018 – Ubijeno je 346 ljudi u istočnoj Guti od kada su 4. februara sirijske snage i njeni saveznici pokrenule ofanzivu u pobunjeničkoj enklavi istočno od Damaska, saopštila je Kancelarija UN za ljudska prava.

2022 – Predsednik Rusije Vladimir Putin priznao je nezavisnost Donjecka i Luganjska, proruskih separatističkih teritorija u istočnoj Ukrajini i potpisao „sporazume o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći“ s njima.