U saopštenju je inicijativa navela da, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (2024), skoro polovina stanovništva Srbije svedoči da su troškovi stanovanja značajno opterećenje za budžet (46,6 odsto).
Incijativa je dodala i da, po tim podacima, gotovo cela preostala polovina (49,4 odsto) smatra da su komunalije, kirija i stambeni krediti izvesno opterećenje za budžet.
„Svega četiri odsto stanovništva Srbije nije opterećeno troškovima stanovanja u meri u kojoj osećaju posledice po kućni budžet“, navodi se.
Inicijativa je ukazala je da je pravo građana na adekvatno i priuštivo stanovanje tema koja konačno izaziva pažnju javnosti – mahom zbog primera grubog kršenja i nepoštovanja domaćih propisa i međunarodnih standarda u pogledu ostvarivanja prava na stanovanje i zaštitu građana od prinudnih iseljenja.
Napomenuli su i da, uprkos prvobitnim najavama, usvojene izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju nisu dodatno zaštitile pravo na dom onih koji su najugroženiji.
Smatraju i da je novo zakonsko rešenje propisalo uslove koji značajno sužavaju krug građana čiji se jedini dom može izuzeti od prinudnog izvršenja zbog dugovanja.
Kako je Inicijativa A 11 ranije upozorila, ovim izmenama uopšte nisu obuhvaćena izvršenja u upravnom postupku, koja najviše pogađaju siromašne.
Sa druge strane, postojeći model socijalnog stanovanja koji bi, kao vid stambene podrške, trebalo da bude namenjen socijalno ugroženim građanima, kao i onima sa najnižim prihodima, u praksi je neodrživo rešenje, dodali su.
Zato su, kako su podsetli, prošlog oktobra uputili nadležnima Inicijativu za unapređenje priuštivosti socijalnog stanovanja u Beogradu, u kojoj su ukazali da su troškovi stanovanja u socijalnim stanovima izuzetno visoki, što potvrđuju podaci o stotinama korisnika koji imaju dugovanja za struju i infostan.
Istovremeno, kako su ukazali, zakoni koji postoje da štite najranjivije ne važe jednako za sve.
„Neprekidno se suočavamo s paradoksom da propisi garantuju prava koja štite one koji ostanu bez krova nad glavom, ali u praksi nadležni odbijaju da ih primenjuju“, piše u saopštenjuu.
Iako, kako su ukazali, svedoče opštoj eroziji ljudskih prava iz Ustava Srbije, ne sme se zaboraviti na načelo koje nikada nije ni poštovano – da je država zasnovana na socijalnoj pravdi.
„Nema društva jednakih šansi tamo gde se siromaštvom trguje, stanovanjem profitno kalkuliše, radom ponižava i zdravljem plaća. Dok ne budemo oživeli prvi član Ustava, u luksuz neće spadati samo materijalna dobra već i sloboda svakog“, naveli su.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.