Nedeljnik: „Srbija igra na kartu zaustavljanja proširenja EU na Zapadni Balkan“

Umesto da sa partnerima u Evropskoj uniji (EU) radi na deblokiranju procesa evrointegracija, Srbija igra na kartu zaustavljanja ili čak debakla planova o proširenju tog bloka na Zapadni Balkan, i u tu svrhu bi mogla da destabilizuje Crnu Goru, objavio je bepgradski list Nedeljnik, pozivajući se na izvore u državama članicama i institucijama Unije.

Nekoliko članica EU vreba priliku da zaustavi Crnu Goru u pregovaračkom procesu, a zatim i ceo region, pre svih Francuska, Belgija i Holandija. Izvori Nedeljnika u članicama i institucijama EU navode da je francuska vlada spremna da iskoristi destabilizaciju Crne Gore kao opravdanje za blokadu Podgorice na putu ka EU, a posledično i svih drugih zemalja Zapadnog Balkana.

U Beogradu znaju kakvo je raspoloženje u Francuskoj i još nekim državama EU, pre svih u Belgiji i Holandiji, i zato u grupi članica izrazito naklonjenih proširenju Unije, ali i u Evropskoj komisiji, postoji sumnja da bi Srbija mogla da destabilizuje Crnu Goru i da tako „servira na tacni“ izgovor Parizu za stopiranje evrointegracija Zapadnog Balkana, navodi se.

Nedeljnik ukazuje da nije reč o srpskom lobiranju protiv Crne Gore u Francuskoj i drugim članicama EU, već o iskorišćavanju postojećih okolnosti, raspoloženja i orijentacije pojedinih evropskih vlada koje sticajem okolnosti idu ruku pod ruku sa interesima vlasti u Beogradu.

Izvršna vlast, ali i dobar deo zakonodavne vlasti u Francuskoj želeo bi da što pre zaustavi Crnu Goru i čitav proces evrointegracija, ali ih u tome za sada sprečava predsednik Emanuel Makron, uz asistenciju ministra za evropske poslove Benžamena Adada. Dok je Makron u Jelisejskoj palati, Crna Gora i druge zapadnobalkanske zemlje će imati saveznika, piše u teksu.

Francuska se bliži izbornoj godini i, budući da je proširenje EU prilično nepopularno u biračkom telu i da u parlamentu nema snage sa apsolutnom većinom, jasno je zašto svi politički akteri u toj zemlji rade protiv proširenja Unije, osim Makrona koji nema pravo da se kandiduje za još jedan predsednički mandat, navodi se.

Pred Crnom Gorom je, kako se dodaje, veoma osetljiv period evropskih integracija – ako je vlast u Beogradu rešila da destabilizuje tu zemlju kako bi sprečila ili odložila njen ulazak u EU, sada sledi faza kada je taj proces najranjiviji i kada može da pretrpi ozbiljna zakašnjenja, koja mogu da spreče realizaciju plana da Crna Gora uđe u Uniju do kraja decenije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prema navodima Nedeljnika, igra i na kartu propadanja EU ili njenog rastakanja, pošto veruje da bi njegova vlast bila zacementirana u tom slučaju – što je Unija slabija i što je tromiji proces proširenja, to su manje šanse da Vučićeva vlast bude ozbiljno ugrožena i dovedena u pitanje.

Ako u Evropi pobede snage za koje navija vlast u Beogradu, ceo „stari kontinent“ će se naći u problemima, uključujući Srbiju. Ako pomenuta struja izgubi, Srbija će se sa ovom vlašću naći u dubokoj izolaciji, navodi se.

Nedeljnik piše i da EU uveliko radi na pronalaženju formula za ubrzanje evropskih integracija Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije, i da će zbog toga u sledećih nekoliko meseci prilično olakšati i učiniti metodologiju u procesu proširenja prohodnijom i jednostavnijom, sa ciljem ubrzanja tog procesa.

Na stolu su, kako se navodi, dve solucije. Prva predviđa set mera za klasično ubrzanje, a druga je brzi ulazak u EU sa dužim periodima takozvanih „zaštitnih mera“ koje bi trajale mnogo duže nego u slučaju Bugarske, Rumunije i Hrvatske. Podrazumevale bi mehanizme kontrole i uticaja EU na procese u novim članicama i obuhvatale bi suspenziju prava glasa u sektorima u kojima nova članica ne zadovoljava evropske standarde.

Kreiran je i takozvani hibridni plan da Evropska komisija dobije mnogo veća ovlašćenja u procesu pregovora, dok bi članice EU mogle da blokiraju hod kandidata takozvanom obrnutom većinom. Obrnuta većina znači da se predlog Evropske komisije smatra usvojenim, osim u slučaju kada većina članica glasa protiv kvalifikovanom većinom. Jednoglasna odluka svih članica EU biće potrebna jedino za zatvaranje poglavlja, piše u tekstu.

Na taj način bi se pomoglo Severnoj Makedoniji da izađe iz pat pozicije sa Bugarskom, koja ne odustaje od nerealnih zahteva da bi odblokirala pregovarački proces Skoplja, dodaje se.

Nova metodologija bi omogućila Crnoj Gori da završi pregovore u predviđenim rokovima, navodi se i dodaje da bi se ubrzale i Albanija i Bosna i Hercegovina, čak i Srbija, pod uslovom da njena vlast promeni odnos prema evrointegracijama – da u konkretne poteze prevede folklorno i prazno ponavljanje o posvećenosti evrointegracijama.

Međutim, tu pruženu ruku EU i otvaranje puta za relativno brzo članstvo moći će da iskoriste jedino zapadnobalkanske zemlje koje sprovedu teške i zahtevne reforme – neće biti dovoljno usvojiti reformske pakete zakona, već će se tražiti i njihovo sprovođenje, ukazuje Nedeljnik.

Pristupni ugovori za članstvo u EU, kako se navodi, biće rađeni po receptu koji je primenjen na Hrvatsku, s tom razlikom što će „zaštitne mere“ biti mnogo bolje formulisane, zahtevnije i strože, sa mnogo dužim vremenskim okvirima i mehanizmima koji će omogućavati Evropskoj komisiji da interveniše kada je to neophodno.

„Zaštitne mere“ neće biti svedene na samo tri oblasti, kao u slučaju Bugarske i Rumunije, i neće važiti jedino u periodu od potpisivanja Pristupnog ugovora do okončanja ratifikacije u državama članicama, dodaje Nedeljnik.

Ukratko, EU ne želi novu Bugarsku u svojim redovima – Sofija je vešto izigrala „zaštitne mere“, sačekala da prođe vreme i sada, posle 20 godina, u toj zemlji postoje veliki problemi sa vladavinom prava, kao i neadekvatna borba protiv korupcije.

Nedeljnik navodi i da međunarodna pozicija Srbije nije bila toliko loša kao sada još od svrgavanja režima Slobodana Miloševića u oktobru 2000. i da Srbija prvi put od početka evrointegracija nema nikog ko bi se založio za nju u evropskim institucijama.  Utišali su se čak i funkcioneri koji su bili izrazito naklonjeni Beogradu, poput Gerta Jana Kopmana, direktora u Evropskoj komisiji zaduženog za dobrosusedsku politiku i proširenje.

Imajući u vidu da je vladavina prava ključna stavka u pregovaračkom procesu, Vučić je definitivno stavio tačku na proces evrointegracija Srbije odlukom da potpiše izmene Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o sudijama, Zakona o sedištima i teritorijalnoj nadležnosti sudova i javnih tužilaštava i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, navodi se.

Potpisivanje tih zakona, koje je Skupština Srbije usvojila na predlog poslanika Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića, dodatno je okrnjilo i ono malo kredibiliteta na koji je Vučić mogao da računa u evropskim institucijama, dodaje Nedeljnik.

U tekstu „Kako su Vučić i Mrdić uništili šansu Srbije da ude u Šengen“, dopisnik Nedeljnika iz Rima Željko Pantelić navodi i da nedavne antievropske izjave čelnika vladajuće koalicije u Srbiji, kao i niz bilateralnih susreta čije su agende u koliziji sa pozicijama i interesima EU, nisu proizveli reakcije jer Srbija više „nije na agendi“.

Beograd se prošle nedelje vratio kao tema samo zbog spornih izmena pravosudnih zakona, i to u krajnje negativnom kontekstu, budući da je njihovo usvajanje ujedinilo sve u osudi Srbije. Vladavina prava je noseći stub procesa evropskih integracija i njegovo podrivanje je konkretan dokaz, ako je neko sumnjao, da Vučićeva vlast samo fingira evropsku opredeljenost, piše u tekstu.

Sagovornik Nedeljnika iz EU, dobro upućen u proces evrointegracija Srbije, rekao je da Vučić nije ispoštovao obećanje koje je na nedavnom forumu u Davosu lično dao evropskoj komesarki za proširenje Marti Kos – da neće potpisati izmene pet pravosudnih zakona koje dovode u pitanje nezavisnost sudstva i vladavinu prava u Srbiji.

Nedeljnik navodi i da je spoljna politika Beograda „toliko kontradiktorna i samoponištavajuća da malo ko želi da se ozbiljno bavi Srbijom“.

Ne postoji ni ideja kako da se Srbija tretira u datim okolnostima, navodi list i dodaje da se u najvažnijim institucijama EU raspravlja o Ukrajini, Moldaviji, Crnoj Gori i Albaniji, da se ozbiljno priča i o Islandu, dok Srbiju niko ne pominje.

Stupanje na snagu izmena pravosudnih zakona u Srbiji u direktnoj je koliziji sa inicijativom vlasti u Beogradu i češkog premijera Andreja Babiša da Srbija i druge zapadnobalkanske zemlje postanu deo Šengenskog sporazuma, dodaje se.

Ulazak u šengenski prostor nije vezan samo za članstvo u EU, već i za ispunjavanje veoma visokih standarda u oblasti kontrole granica i vladavine prava, ali su Vlada i Skupština Srbije i predsednik Vučić u startu potopili sopstvenu inicijativu usvajanjem zakonskih izmena koje nisu u skladu sa evropskim standardima, navodi se u tekstu.