Grčka i još četiri evropske zemlje rade na centrima van EU za deportaciju migranata

Grčka sa Nemačkom, Holandijom, Austrijom i Danskom radi na osnivanju centara za deportaciju u trećim zemljama za migrante čiji su zahtevi za azil odbijeni, saopštio je grčki ministar za migracije.

Ministar Tanos Plevris je na grčkoj državnoj televiziji ERT rekao da Grčka sarađuje sa drugim evropskim zemljama na stvaranju takozvanih centara za povratak, „po mogućstvu u Africi“. 

Ministri pet zemalja su se već sastali da razgovaraju o tom pitanju, a tehnički timovi će se sastati sledeće nedelje.

„Više ne govorimo teoretski, govorimo praktično“, rekao je Plevris. 

On nije precizirao koje se zemlje razmatraju za domaćine centara i dodao je da izbor afričkog kontinenta „nije obavezujući“. 

Naveo je da su veće evropske zemlje te koje direktno razgovaraju sa zemljama u kojima bi se mogli nalaziti centri za povratak.

Plevris je rekao da će su centri namenjeni onim čiji su zahtevi za azil odbijeni i čije zemlje porekla ih neće primiti nazad.

Dodao je da bi njihovo postojanje odvratilo potencijalne migrante kojima je malo verovatno da će biti odobren azil. 

Ministar Plevris je rekao da je cilj da početni plan bude uspostavljen u narednih nekoliko meseci.

Nije poznato kada bi centri za povratak mogli da počnu sa radom.

Smeštena na jugoistočnoj granici Evrope, Grčka je decenijama ljudima koji beže od sukoba i siromaštva na Bliskom istoku, Africi i Aziji služila kao jedna od glavnih ulaznih tačaka u EU. 

Desetine hiljada ljudi svake godine stižu u zemlju, mahom opasnim morskim putovanjima ili od turske obale do obližnjih grčkih ostrva u Egejskom moru, ili mnogo dužim prelaskom preko Mediterana od severne Afrike do južnih grčkih ostrva Gavdos i Krit.

Atina zauzima sve tvrđi stav u postupanju sa migracijama, a njena obalska straža je često optuživana da sprovodi takozvano „odgurivanje“, sumarne deportacije novopridošlih bez dozvola da podnesu zahtev za azil. 

Vlada Grčke poriče da se takve stvari rade.

Ministar za migracije Plevris je rekao da je 2025. došlo do smanjenja broja ljudi koji ilegalno dolaze u zemlju za 21 odsto u odnosu na 2024. godinu, odnosno 13.000 manje dolazaka prošle godine u poređenju sa prethodnom godinom, i smanjenja od 40 odsto u poslednjih pet meseci.

Prošle nedelje, evroposlanici su glasali za usvajanje nove imigracione politike, koja omogućava zemljama EU da odbiju azil i deportuju migrante ako potiču iz zemlje koja je označena kao bezbedna.

Plevris je rekao da se grčka vlada sada fokusira na povratak onih čiji su zahtevi za azil odbijeni. 

Zemlja već vraća oko 5.000-7.000 migranata godišnje, ali sa oko 40.000 – 50.000 novih svake godine, kojoj je otprilike polovina zahteva za azil odbijena, grčki ministar je rekao da trenutna stopa povratka mora biti veća.

Plevris je u jučerašnjem televizijskom gostovanju rekao da će sledeće nedelje otputovati u Rim na sastanke sa svojim italijanskim i španskim kolegama. 

Naveo je da će se sastati i sa „ekvivalentnim ministrom“ iz Pakistana, u okviru razgovora sa zemljama porekla o većoj saradnji u vezi sa povratkom.