Udruženje proizvođača mleka Srbije saopštilo je danas da su devalvirale mere, koje je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo pre tri godine, kada je kriza u mlečnom sektoru eskalirala jer je cena mleka pala na 35-38 dinara po litru, pa je sada potrebno ograničiti uvoz, prvenstveno sireva i mleka u prahu, kontrolom na granici.
Za manje farmere premija od 19 dininara po litru je, kako su ocenili, prepolovljena, a veći proizvođači mleka vraćaju 15-20 odsto svih davanja u budžet.
„Suša koja pogađa useve četiri godine zaredom dovela je do znatnog uvećavanja troškova za proizvodnju mleka, te su zbog toga proizvođači bili primorani da podsticajna sredstva kroz premije i subvencije po kravi i subvencije za prvotelke u velikom delu ulože u kupovinu hrane, a manjim delom u investicije za unapređenje tehnike, mehanizacije i tehnologije na farmama“, navedeno je u saopštenju.
Dodaje se da danas, tri godine posle državnog intenzivnog ulaganja u podizanje proizvodnje i produktivnosti, mlekare smanjuju otkup i dovode u pitanje opstanak mlečnih farmi.
Ističu da subvenciju za prvotelke smatraju „bačenim“ državnim novcem s obzirom da će one biti utrošene za saniranje štete zbog neotkupljenog, u najvećoj meri prosutog mleka.
„Najbitnija mera koju država može da donese, a koja bi najbrže i najefikasnije rešila problem viška mleka je uvođenje ograničenog uvoza mlečnih proizvoda, prvenstveno sireva i mleka u prahu, uvođenjem rigorozne carinske kontrole mleka i mlečnih prerađevina, njihovog sastava, da li je poreklom od životinja, hranjenih genetski modifikovanom sojom“, ocenilo je to udruženje.
Stanovništvo Srbije, kako je navedeno, treba da zna da je posao proizvodnje mleka najteži posao jer zahteva svakodnevni rad 365 dana u godini u teškim uslovima za rad, pa se mladi sve teže odlučuju da se bave tim poslom, a ako je uz to i zarada upitna gotovo, niko od njih se neće opredeliti za ovaj posao.
To za državu, kako je istaknuto, predstavlja višestruku štetu, ostaje bez sopstvene proizvodnje ove osnovne i najkompletnije životne namirnice i postaje uvozno zavisna, što ugrožava hranidbenu bezbednost, mladi će napuštati sela, smanjuje se prihod u budžet, a ugroža se i opstanak delatnosti koje se oslanjaju na proizvodnju mleka.
I poslednja šteta, ali ne i manje bitna uloga mlečnog govedarstva je, kako je naglašeno, u očuvanju zemljišnog resursa jer se samo redovnim i cikličnim đubrenjem zemljišta organskim (stajskim) može sačuvati za naredna pokolenja.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.