Kos: Potrebni jači mehanizmi protiv nazadovanja novih članica EU

Budući ugovori o pristupanju država-kandidata Evropskoj uniji (EU) treba da sadrže jače zaštitne mehanizme protiv nazadovanja u obavezama preuzetim tokom pristupnih pregovora da bi se obezbedilo da nove članice nastave da održavaju rezultate u osnovnim oblastima, izjavila je danas u Estoniji evropska komesarka za proširenje Marta Kos.

Na Konferenciji o proširenju EU u Talinu, Kos je rekla da svaka zaštitna mera treba da ostane na snazi koliko god je potrebno, ali da se ne sme stvarati „članstvo na dva nivoa“ za one države koje su u potpunosti usklađene s pravnom tekovinom Unije, prenela je „Evropska kuća“ u Beogradu.

„Jednostavno rečeno: ako novi članovi poštuju pravila, te zaštite neće ni primetiti. Ali ako države krenu unazad u onome što je za nas temeljno, kao što su demokratija i vladavina prava, zaštitni mehanizmi moraju da zabole“, kazala je Kos.

Navela je da je to jedan od pet ključnih elemenata u debati o budućnosti proširenja EU, a da su ostali: ne može biti prečica u reformama, EU mora da se pripremi za nove članice, EU mora mnogo brže da dopre do građana budućih članica, a poslednji element je pitanje da li je Evropa spremna za mir u Ukrajini.

Kos je rekla da borba protiv korupcije i izgradnja demokratskih institucija ostaju temelj proširenja EU i da puno članstvo nikada ne sme doći na štetu reformi koje vode tome.

„Samo kredibilan reformski put može da podupre poverenje država članica i građana i da obezbedi pravilno funkcionisanje jedinstvenog tržišta i naše Unije u celini. Bez takvog poverenja, proširenje EU nikada ne može biti uspeh“, ukazala je Kos.

Navela je da je pristupanje novih članica narednih godina „realna perspektiva“ i da EU za to mora da se pripremi – da zna kakav će uticaj buduće proširenje imati na ključne politike, na njen budžet i upravljačke strukture.

Kos je kazala i da EU mora mnogo brže i direktnije da dopre do građana država-kandidata, tako što će one koji „isporučuju reforme“ i usklađivanje s pravilima EU, nagraditi bržom integracijom u politike i strukture EU.

„Suočavamo se sa spoljnim silama koje žele da poremete i destabilizuju Evropu i vidimo domaće pokrete u državama kandidatima koji pogrešno prikazuju proces proširenja kao ćorsokak“, rekla je evropska komesarka.

O poslednjoj, petoj ključnoj tački debate o budućnosti proširenja EU – pitanju da li je Evropa spremna za pravedan i održiv mir u Ukrajini, Kos je navela da će kraj rata stvoriti „novu realnost u Evropi u celini“.

„To postavlja važna pitanja za sve nas ovde: Da li smo spremni da uradimo ono što će takva nova realnost zahtevati, da li smo spremni za mir u Evropi? To će otvoriti hitna pitanja o tome kako integrišemo zemlje kandidate sa kojima trenutno pregovaramo“, navela je ona.

Dodala je će integracija Ukrajine u EU, u kontekstu primene mirovnog sporazuma i mogućih dalekosežnih bezbednosnih garancija, nesumnjivo doneti nove impulse u raspravama.

„Kada se to dogodi, moramo biti spremni da premostimo potrebu za vremenom kako bi se u potpunosti sprovele temeljne reforme i potrebu da delujemo odlučno kako bi mir u Ukrajini i Evropi bio održiv“, rekla je Kos.

Ona je ukazala da je ukupna javna podrška proširenju širom EU iznosila 37 odsto pre svega nekoliko godina, a da je do danas porasla na 56 odsto zbog rata u Ukrajini.

„To je veliki skok. Ipak, taj rast prikriva značajne razlike unutar naše Unije. Geopolitičke promene kroz koje prolazimo, učinile su da okruženje u kojem sprovodimo proširenje bude mnogo više neprijateljsko. To direktno utiče na sposobnost država kandidata da sprovedu ponekad teške reforme. Jer neke reforme nose kratkoročne političke troškove“, kazala je Kos.

Dodala je da se EU suočava s rastućom tenzijom između vremena potrebnog da se primeni kredibilan pristup zasnovan na zaslugama, i sve većeg pritiska spoljašnjih aktera na kandidate za članstvo – pritiska koji ima za cilj da podigne političku cenu napredovanja na njihovom putu u EU.

„Ukratko, našem modelu proširenja potrebni su vreme, stabilnost i postepena reforma. Ali današnje geopolitičko okruženje je nestabilno i često prinudno“, rekla je Kos.

Za domaćina konferencije Estoniju rekla je da je „jedna od velikih uspešnih priča“ o proširenja EU, navodeći da je uspeh te države primer za buduće članice EU, kao „jedno od najjačih oružja u borbi protiv anti-EU propagande koje ima napretek, i sa Istoka i sa Zapada“.

Prenela je da je u Moldaviji često mogla čuti da bi tako mala zemlja nesumnjivo izgubila autonomiju ulaskom u Evropsku uniju koja broji gotovo 500 miliona ljudi, da bi finansijska pomoć EU učinila Moldaviju zavisnom od stranaca, i da je EU direktna pretnja identitetu Moldavije.

„Svi ti strahovi su cinična besmislica koju je agresivno posejala propagandna fabrika Kremlja. Srećom, ti strahovi se lako razbijaju uspehom Estonije. Baltik pokazuje kako su oni koji su napustili rusku orbitu i izabrali Evropu, iza sebe ostavili i siromaštvo i nesigurnost. Proširenje je i danas obećanje da možemo ponoviti taj uspeh. Upravo toga se Moskva plaši. Jer danas smo odlučni da recept za ekonomski i demokratski uspeh primenimo u Ukrajini, na Zapadnom Balkanu i u Moldaviji“, kazala je Kos.