Analiza: Žestoke demonstracije u Albaniji svedoče da region, i Srbija, traži političke promene

Žestoke demonstracije u Tirani i sukobi policije i učesnika protesta protiv korupcije i samovolje vlasti, svedoče da su u celom regionu, uključujući Srbiju, stasala politička očekivanja za promene, bez obzira na put i obećanja o članstvu u Evropskoj uniji.

To piše u analizi američki centar „Džeopolitikal fjučerz(Geopolitical futures)“  koji navodi da je „Albanija, članica NATO i važan činilac Zapada u regionalnoj bezbednosti, sad poprište žestokih protesta i nasilja“.

„Nezadovoljni građani, opozicija i grupe civilnog društva su ovih dana izašli na ulice zahtevajući odgovornost za sve veće skandale s korupcijom i ostavku vlade“, ističe američki institut i kaže da sve govori da će se protesti nastaviti.

„Raširena korupcija nije samo albanski problem, već postoji u celom regionu“, ukazuje „Džeopolitikal fjučerz“.  

U analizi se predočava da „protesti širom Balkana nisu samo pokreti protiv vlasti, već pokazuju da je došlo do generacijske promene političkih prioriteta“.

„Jer dok članstvo u Evropskoj uniji više ne mora biti neposredni podstrek za reforme, preobražaj pokrenut na putu evropskog članstva i dalje oblikuje zahteve građana“, napominje američki institut.

„Evropeizacija je“, stoji u analizi, „urasla u domaću političku kulturu i građani se pokreću ne samo zbog geopolitičkog ugrađivanja, već i zbog onoga od čega se svakodnevno živi“.

„Džeopolitikal fjučerz“ predočava, pozivajući se i na izveštaj organizacije „Transparensi internešnel(Transparency International)“, da „mnoge zemlje Zapadnog Balkana biju bitku s nejakim institucijama, zatvorenim sistemima odlučivanja, zloupotrebom državnih fondova, uz opšti osećaj u regionu da je došlo do potpune stagnacije u sprovodjenju reformi za suzbijanje korupcije“.

Protesti u Tirani su „odjek opšteg nezadovoljstva građana širom Balkana zbog ukorenjene korupcije i manjkave odgovornosti institucija“, objašnjava američki institut.

„U Srbiji otud ne jenjavaju dugotrajne demonstracije koje su počele“, stavlja do znanja „Džeopolitikal fjučerz“, „zbog pogibije lica kad se srušila nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu“.

Na demonstracijama, koje predvode studenti se zahtevaju, stoji u analizi, „odgovornost, uvid u sve šta se dogodilo, kao i kraj korupcije i političke aljkavosti“.

U protestima je, kako je navedeno,  glavni pritisak usmeren na vlasti i pitanja integriteta i odgovornosti, „ali su protesti mahom bez vodstva i nisu zasad doveli do istinskih političkih promena“.

Američki analitički centar ukazuje na to da sadašnji protesti na Zapadnom Balkanu odražavaju kako razočaranje zbog puta u članstvo EU koji se odužio u nedogled, „ali i sazrevanje u poimanju da su problemi u vlastima, a ne rivalskim etničkim grupama“.

„Gradjani koji su se rodili i izrasli tokom procesa ka članstvu u EU su postali potpuno svesni toga da su vladavina prava i polaganje računa ustanova vlasti temelj napretka i društvenog poverenja…i po tome se donosi sud o delovanju vlasti“, objašnjavaju analitičari „Džeopolitikal fjučerza“.

I zaključuju da je u zemljama Zapadnog Balkana „sad uvrežen jezik vladavine zakona, polaganja računa, institucionalne odgovornosti ne samo kao uslova za članstvo u EU, već i kao  vrednosti koje čine ‘normalnu’, savremenu državu“.