Srbija će za investiciju „leteći taksiji“, vrednu oko 125 miliona evra, morati dodatno da se zaduži, jer će najmanje još toliko koštati i izgradnja prateće infrastrukture, što će uticati na uvećanje javnog duga, koji je krajem januara iznosio 39 milijardi evra, naveo je u autorkom tekstu za Radar ekonomista Dragovan Milićević.
Ministar finansija Siniša Mali kazao je nedavno, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, da je Vlada Srbije potpisala ugovor o strateškoj saradnji sa američkom kompanijom „Arčer avijacija“ (Archer Aviation), proizvođačem električnih letelica za vertikalno poletanje i sletanje (eVTOL), „letećih taksija“, te se pohvalio da je Srbija prva u Evropi potpisala takvu vrstu ugovora i biće prva u kojoj će se te letelice testirati.
Milićević je naveo da vlast prve letove planira tokom otvaranja izložbe Ekspo, 14. maja 2027. godine, a stručnjaci za tu vrstu saobraćaja tvrde da preostalo vreme od oko 450 dana nije dovoljno da se ispoštuju sve procedure i standardi bezbednosti, dok kompanija Arčer još nije dobila ni dozvole za letenje od američke Federalne uprave za avijaciju.
Prema oceni predstavnika kompanije Arčer, kako je napisao Milićević, propisi koje donosi Evropska agencija za vazduhoplovnu sigurnost (EASA) su „nepovoljni za biznis“, a njeni strogi zahtevi mogu usporiti ili otežati komercijalnu primenu letećih taksija na evropskom tržištu.
Milićević je istakao da treba obratiti pažnju gde Arčer u saopštenju navodi da je „ušao u strateški dijalog sa Vladom Srbije o razvoju saradnje na industrijalizaciji, uključujući kritične (retke) minerale i komponente za baterije“, te ostaje da se vidi da li se iza toga „krije namera da se na mala vrata ponovo oživi projekat (Jadar) Rio Tinta“.
Poznato je, kako je naveo, da je Srbija dobila opciju da nabavi početnu flotu do 25 letelica tipa „Midnight“, koji vertikalno poleće i sleće i ima pogon na baterije, a svaka od njih košta oko pet miliona evra.
Milićević je rekao da se postavlja pitanje da li, ako se zanemare tehnički i pravni preduslovi, postoje elementarne pretpostavke da korišćenje 25 „letećih taksija“ u komercijalne svrhe može biti isplativo, kolika će biti cena prevoza i koliko će koštati izgradnja prateće infrastrukture.
Tek na bazi tih podataka, kako je istakao, može se aproksimativno utvrditi koliki prihod godišnje treba da ostvare te letelice da bi investicija bila rentabilna.
„To očito nije bilo ni na kraj pameti inicijatorima ideje o letećim taksijima. Uostalom, sam predsednik Aleksandar Vučić je u emisiji na RTS-u, rekao da za mnoge javne investicije nisu rađene studije isplativosti“, naveo je Milićević.
Dodao je da nema odgovora ni na pitanje zašto je vlast odustala od namere da „leteće taksije“ nabavi iz Kine.
„A još se ne zna ni ko će njima upravljati. Država ili neko drugi kome će ona poveriti taj posao u njeno ime? Mnogo pitanja bez ijednog odgovora za investiciju od 125 miliona evra, plus još toliko za dodatnu opremu i infrastrukturu. Očito je da u ovom poduhvati nema nikakve ekonomske logike i da je kod predstavnika vlasti prevladala logika pijanih milionera“, naveo je Milićević.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.