Evropska komisija je predložila novi paket sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini, koji se odnosi na energetiku, finansijske uloge i trgovinu.
Ovaj 20. paket predložen je, kako je obrazložila predsednica Komsiije Ursula fon der Lajen, jer Rusija namerno gađa civilnu infrastrukturu i energetske objekte i sisteme za grejanje, zbog čega je veliki deo stanovništva tokom ledenih dana bez struje.
„Ovo nije ponašanje države koja želi mir. Ovo je ponašanje države koja vodi rat iscrpljivanja protiv nevinih civila. Dok se u Abu Dabiju vode važni mirovni razgovori, moramo biti jasni: Rusija će doći za pregovarački sto samo ako bude pod pritiskom. To je jedini jezik koji Rusija razume“, navela je ona.
U saopštenju Evropske komisije navodi se da je Rusija zauzela samo 0,8 odsto ukrajinske teritorije uprkos velikim ljudskim gubicima.
Ona je navela da se novim paketom uvodi potpuna zabrana pomorskih usluga za rusku sirovu naftu, te da su izlistali još 43 broda „flote u senci“ kojima se izbegavaju međunarodne sankcije, čime njihov ukupni broj dostiže 640.
„To će dodatno smanjiti prihode Rusije od energije i otežati pronalaženje kupaca za njenu naftu“, dodala je Fon der Lajen.
Žele takođe novim paketom da otežaju Rusiji nabavku tankera koji bi se koristili za ovu flotu, te da se uvede sveobuhvatna zabrana za pružanje održavanja i drugih usluga LNG tankerima i ledolomcima.
Takođe bi se ograničio ruski bankarski sistem, te da ne može da stvara alternativne kanale plaćanja za finansiranje ekonomske aktivnosti.
„Ovo je slaba tačka Rusije, i na nju snažno delujemo. Navodimo još 20 ruskih regionalnih banaka i uvodimo mere protiv kriptovaluta, kompanija koje njima trguju i platformi koje omogućavaju trgovinu kriptom, kako bismo zatvorili puteve zaobilaženja sankcija“, dodala je predsednica Komisije.
Sankcije se uvode i bankama u trećim zemljama koje su uključene u olakšavanje ilegalne trgovine sankcionisanom robom.
Sa trećim blokom mera pooštrava se izvoz prema Rusiji, uvodeći nove zabrane za robu i usluge – od gume do traktora i sajberbezbednosnih usluga, u vrednosti preko 360 miliona evra.
„Takođe uvodimo nove zabrane uvoza metala, hemikalija i kritičnih minerala koji do sada nisu bili sankcionisani, ukupne vrednosti više od 570 miliona evra. Dalje uvodimo dodatna ograničenja izvoza za predmete i tehnologije korišćene u ruskim vojnim naporima, uključujući materijale za proizvodnju eksploziva. Predlažemo i kvotu za uvoz amonijakakako bismo ograničili postojeće količine“, navela je.
Predložene su jače pravne zaštite za EU kompanije, kako bi bile zaštićene od kršenja autorskih prava ili nepoštene eksproprijacije.
Prihodi Rusije od nafte i gasa, navodi se iz Komisije, pali su 24 odsto u 2025. u odnosu na prethodnu godinu, što je najniži nivo od 2020. Prihodi od nafte i gasa, dalje navode, u januaru biće najniži od početka rata.
„Ovo potvrđuje ono što smo već znali: naše sankcije deluju, i nastavićemo da ih primenjujemo dok Rusija ne pristupi ozbiljnim pregovorima sa Ukrajinom o pravednom i trajnom miru“, rekla je Fon der Lajen.
Pozvala je države članice da podrže nove sankcije kako bi poslali „snažan signal“ pred četvrtu godišnjicu rata.
Navela je i da sa SAD i Koalicijom voljnih, EU razvija mirovni plan koji uključuje snažne bezbednosne garancije za Ukrajinu.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.