Brojna fantomska preduzeća iscrpljuje budžet Grada Beograda

Grad Beograd je osnivač i vlasnik desetine javnih i drugih preduzeća, koja se bave različitim delatnostima, među kojima ima i onih koji nemaju jasnu ulogu, tržišne prihode ili konkretne rezultate, dok dobijaju novac iz budžeta, a najpoznatiji primer je preduzeće „Beogradski metro i voz“, objavio je danas portal Danas.

Preduzeće „Beogradski metro i voz“ osnovano je 2018. godine i posluje, kako je navedeno, iako metro još uvek nije ni na vidiku, a registrovano je za razvoj i realizaciju projekta beogradskog metroa i unapređenje BG voza.

Na kraju 2024. godine, kako se navodi, imalo je 75 zaposlenih, što je rast u odnosu na 2023. godinu, kada ih je bilo 67.

„Beogradski metro i voz“ isključivo se finansira iz budžeta Grada Beograda, preko Sekretarijata za javni prevoz.

Ukupni poslovni prihodi u 2024. godini iznosili su 437,6 miliona dinara, od čega 434,8 miliona na ime usluga Sekretarijatu za javni prevoz.

Kada su u pitanju rashodi, najviše novca odlazi na zarade i lične troškove i to 208 miliona dinara, dok manji deo rashoda odlazi na zakupe i spoljne usluge i konsultante.

Ipak, kako je navedeno, „Beogradski metro i voz“ ostavio je neto dobit u 2024. godini od oko 37 miliona dinara.

„Iako postoji već osam godina i uprkos izdvajanjima Grada za usluge koje ovo preduzeće obavlja, ono još uvek ne pruža nikakvu konkretnu uslugu građanima, a projekat izgradnje metroa napreduje vrlo sporo“, piše Danas.

Preduzeće „Beogradski park“ osnovano je 2022. godine i služi za upravljanje, uređenje, održavanje i zaštitu parkova.

Delokrug preduzeća obuhvata 10 gradskih opština Voždovac, Vračar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad i Čukarica.

Na kraju 2024. godine JKP „Beogradski park“ imalo je 20 zaposlenih.

Preduzeće se, kako se navodi, finansiralo iz budžeta Grada Beograda, kroz ugovore sa Sekretarijatom za komunalne i stambene poslove, dok je dobijalo i direktne dotacije iz budžeta.

Prema podacima iz finansijskog izveštaja, ukupni prihodi ostvareni 2024. godine iznosili su 121 milion dinara, od toga 116,3 miliona došlo je od usluga Gradu, a 4,8 miliona dinara kroz subvencije, što znači da kompletni prihodi dolaze iz budžeta Grada „na ovaj ili onaj način“. Najveći deo rashoda ide na zarade i lične rashode u iznosu od 59,2 miliona dinara, a preduzeće je ostvarilo i sličnu neto dobit od 38,6 miliona dinara.

„Iako nije do kraja jasno zašto postoji ovo preduzeće, kada već postoji JKP ‘Zelenilo Beograd’ koje obavlja sličan posao, prema navodima Centra za lokalnu samoupravu, ono je za 2025. godinu iz budžeta dobilo 214 miliona dinara“, piše Danas.

Sledeće je „Sava centar“, preduzeće koje je osnovano 1974. godine za kulturno-umetničku i kongresnu delatnost, međutim i nakon prodaje kompleksa Sava centra 2020. godine, to preduzeće je nastavilo da postoji sa svega nekoliko zaposlenih.

Prema nedavnom pisanju Radara, „nekadašnji gigant“ sada ima dvoje zaposlenih i dva člana Nadzornog odbora, a umesto iz kongresnog centra „posao“ obavljaju iz lokala od 26 kvadrata.

Preduzeću su nagomilani gubici, koji su sada veći od 13,7 miliona evra. Fotelju još uvek zauzima dugogodišnji v. d. direktora Đorđe Mazinjanin, koji je, prema zvaničnim podacima, penzioner.

Radar piše da je Mazinjanin 29. decembra na sednici beogradske Skupštine ponovo izabran za direktora JP Sava centar, gde prima mesečnu platu od 236.000 dinara ili oko 2.000 evra.

Navedeno je da preduzeće danas nema operativnu delatnost u punom smislu, već služi da vodi tekuće administrativne i pravne poslove, bavi se naplatom starih potraživanja, učestvuje u sudskim sporovima i servisira zaostale poreske i druge obaveze.

Njegov opstanak zavisi isključivo od odluke i pomoći Grada Beograda, jer je na ime subvencija u 2024. godini dobilo 7,8 miliona dinara, a ostvareni su prihodi i na osnovu zakupa od 3,4 miliona i kamata od 2,7 miliona dinara.

„Međutim, na zarade i lične rashode 2024. godine otišlo je 13,3 miliona dinara, a na kamate čak 119,6 miliona. Dakle, u ovoj godini ostvaren je neto gubitak od 121,1 milion dinara“, piše Danas.

Na spisku lokalnih gradskih preduzeća je i preduzeće „Arena Beograd“ osnovano još 2006. godine, vlasnik Grad Beograd, koje je na kraju 2024. godine brojalo 35 zaposlenih.

„Arena Beograd“ služi za upravljanje i korišćenje Beogradske arene, te ostvaruje prihode od zakupa prostora i prodaje usluga, dok s druge strane ima velika javna i poreska opterećenja, koja dugoročno opterećuju poslovanje.

Ukupni poslovni prihodi u 2024. godini iznosili su 402,5 miliona dinara, od čega 30 miliona na ime subvencija.

Najveća stavka obuhvata troškove zarada i ličnih rashoda i to 122,5 miliona dinara. U 2024. godini „Arena Beograd“ ostvarila je neto gubitak od 62,5 miliona dinara, dok akumulirani gubitak iznosi više od 1,2 milijarde dinara.

Preduzeće „Bebi servis“, koje je osnovao Grad Beograd 2016. godine, čija je delatnost čuvanje i nega u porodici, ima dva glavna izvora prihoda – budžetske dotacije grada kao ključni izvor finansiranja i prihode od pružanja usluga.

Preduzeće je 2024. godine ostvarilo prihode od usluga u iznosu od 48,4 miliona dinara, dok su iz budžeta dobili 55,1 miliona, a najviše novca odlazi na zarade, poreze i lične rashode zaposlenih i to 99,2 miliona dinara u 2024.

Preduzeće je iste godine ostvarilo gubitak od 64.000 dinara, dok preneti gubici iz ranijih godina čine 1,7 miliona dinara.

Među „fantomskim“ preduzećima je i „BG Hala“, osnovana 1991. godine za konsultantske i upravljačke usluge, a koja je 2024. godine u proseku zapošljavala dva radnika

Finansijski izveštaj pokazuje da je ovo operativno vrlo ograničena firma, bez klasične tržišne delatnosti.

Prihodi preduzeća bili su nula dinara te godine, dok su rashodi bili nekoliko miliona dinara, od čega 4,3 miliona čine troškovi zarada i lični rashodi.

Ipak, kako se navodi, izveštaj je pokazao da preduzeće ima značajnu imovinu, gde vrednost nekretnina iznosi 1,3 milijarde dinara.

Na spisku ima još novoosnovanih preduzeća kao što je JP „Projektni biro grada Beograda“, osnovan krajem 2024. godine i koji nema finansijski izveštaj za prošlu godinu.

Takođe, tu je i bivše JKP „Naplata prevozne usluge Beograd“, koje je, kako se navodi, nastavilo da postoji i nakon što je gradski prevoz u Beogradu postao besplatan, ali sa promenjenim imenom.

Naime, naziv tog preduzeća sada je JKP „Upravljanje javnim prevozom“ i još uvek nije u potpunosti jasno koja će njegova uloga biti.