AP o razlikama u prioritetima nove strategije odbrane SAD i strategije iz 2022.

Nova Nacionalna strategija odbrane SAD, koju je prošple noći objavila administracija predsednika Donalda Trampa, prva je od 2022. i razlikuje se od prethodne, izdate u vreme predsednika Džozefa Bajdena.

Neke od razlika te dve strategije:

2022: „Sjedinjene Države izvlače ogromnu korist od stabilne, mirne i demokratske zapadne hemisfere koja smanjuje bezbednosne pretnje po domovinu. Da bi se sprečilo da udaljene pretnje postanu izazov kod kuće, Ministarstvo (odbrane) će nastaviti da sarađuje sa zemljama u regionu kako bi izgradilo kapacitete i promovisalo bezbednost i stabilnost.

„Kao i u svim regionima, Ministarstvo će sarađivati, nastojeći da razume bezbednosne potrebe naših partnera i oblasti od zajedničkog interesa“.

2026: „Aktivno i neustrašivo ćemo braniti interese Amerike širom zapadne hemisfere. Garantovaćemo američkoj vojsci i komercijalnom pristupu ključnim terenima, posebno Panamskom kanalu, Američkom zalivu i Grenlandu. Obezbedićemo predsedniku Trampu kredibilne vojne opcije za upotrebu protiv narkoterorista gde god da se nalaze.

„Angažovaćemo se u dobroj veri sa našim susedima, od Kanade do naših partnera u Centralnoj i Južnoj Americi, ali ćemo osigurati da oni poštuju i daju svoj doprinos u odbrani naših zajedničkih interesa. A tamo gde to ne čine, bićemo spremni da preduzmemo fokusiranu, odlučnu akciju koja konkretno unapređuje interese SAD“.

2022: „Ministarstvo će održati svoju temeljnu posvećenost kolektivnoj bezbednosti NATO-a, radeći zajedno sa saveznicima i partnerima na odvraćanju, odbrani i izgradnji otpornosti protiv dalje ruske vojne agresije i akutnih oblika prisile u sivoj zoni. Dok nastavljamo da doprinosimo kapacitetima i spremnosti NATO-a – uključujući i kroz poboljšanja našeg položaja u Evropi i naše proširene obaveze nuklearnog odvraćanja – Ministarstvo će sarađivati sa saveznicima bilateralno i kroz uspostavljene procese NATO-a kako bi se bolje fokusirao razvoj kapaciteta NATO-a i vojna modernizacija kako bi se odgovorilo na vojnu pretnju Rusije“.

2026: „Rusija će ostati stalna, ali upravljiva pretnja istočnim članicama NATO-a u doglednoj budućnosti.

„Evropski deo NATO nadmašuje Rusiju po ekonomskom obimu, broju stanovnika i, samim tim, latentnoj vojnoj moći.

„Istovremeno, iako Evropa ostaje važna, ona ima manji, a i sve manji udeo u globalnoj ekonomskoj moći. Iz toga sledi da, iako smo i ostaćemo angažovani u Evropi, moramo – i hoćemo – dati prioritet odbrani američke domovine i odvraćanju Kine.

„Srećom, naši saveznici u NATO-u su znatno moćniji od Rusije – ona im nije ni blizu. Samo nemačka ekonomija nadmašuje rusku. Istovremeno, pod vođstvom predsednika Trampa, saveznici u NATO-u su se obavezali da povećaju izdatke za odbranu na novi globalni standard od 5% BDP-a ukupno, sa 3,5% BDP-a uloženim u teške vojne kapacitete. Naši saveznici u NATO-u su stoga u snažnoj poziciji da preuzmu primarnu odgovornost za konvencionalnu odbranu Evrope, uz kritičnu, ali ograničeniju podršku SAD. Ovo uključuje preuzimanje vodeće roli u podršci odbrani Ukrajine“.

2022: „Nacionalna strategija odbrane (NDS) nalaže Ministarstvu da hitno deluje kako bi održalo i ojačalo odvraćanje SAD, sa Narodnom Republikom Kinom (NRK) kao vodećim izazovom za Ministarstvo.

„Najsveobuhvatniji i najozbiljniji izazov za nacionalnu bezbednost SAD jeste prisilni i sve agresivniji napor NR Kine da preoblikuje Indo-pacifički region i međunarodni sistem kako bi odgovarali njenim interesima i autoritarnim preferencijama.

„Sve provokativnija retorika i prisilne aktivnosti NR Kine prema Tajvanu su destabilizujuće, rizikuju pogrešne procene i ugrožavaju mir i stabilnost Tajvanskog moreuza. Ovo je deo šireg obrasca destabilizujućeg i prisilnog ponašanja NR Kine koji se proteže preko Istočnog kineskog mora, Južnog kineskog mora i duž linije stvarne kontrole.

„Ministarstvo će podržati asimetričnu samoodbranu Tajvana srazmerno evoluirajućoj pretnji NR Kine i u skladu sa našom politikom jedne Kine“.

2026: „Ukoliko bi Kina – ili bilo ko drugi, uostalom – dominirala ovim širokim i ključnim regionom, bila bi u stanju da efikasno stavi veto na pristup Amerikanaca svetskom ekonomskom centru gravitacije, sa trajnim implikacijama po ekonomske izglede naše nacije, uključujući našu sposobnost reindustrijalizacije. Zato NSS (Nacionalna strategija bezbednosti) nalaže Ministarstvu rata (DoW) da održava povoljan balans vojne moći u Indo-Pacifiku.

„To nije u svrhu dominacije, ponižavanja ili gušenja Kine. Naprotiv, naš cilj je mnogo širi i razumniji od toga: jednostavno je osigurati da ni Kina niti bilo ko drugi ne može da dominira nama ili našim saveznicima. Ovo ne zahteva promenu režima ili neku drugu egzistencijalnu borbu. Umesto toga, moguć je pristojan mir, pod uslovima povoljnim za Amerikance, ali koje i Kina može da prihvati i pod kojima može da živi“.

2022: „MInistarstvo će nastaviti da odvraća napade gledanjem unapred; integrisanom protiv-vazduhoplovnom i raketnom odbranom; bliskom koordinacijom i interoperabilnošću s našim saveznikom iz Južne Koreje; nuklearnim odvraćanjem; inicijativama za otpornost; i potencijalom za direktne pristupe nametanja troškova koji dolaze od globalno rasporedivih Zajedničkih snaga“.

2026: „Sa svojom moćnom vojskom, podržanom visokim izdacima za odbranu, snažnom odbrambenom industrijom i obaveznim vojnim rokom, Južna Koreja je sposobna da preuzme primarnu odgovornost za odvraćanje Severne Koreje uz kritičnu, ali ograničeniju podršku SAD. Južna Koreja takođe ima volju da to učini, s obzirom na to da se suočava sa direktnom i jasnom pretnjom od Severne Koreje“.

2022: „Dok Ministarstvo nastavlja da pravilno postavlja veličinu svog naprednog vojnog prisustva na Bliskom istoku posle tranzicije misije u Avganistanu i nastavlja naš pristup ‘od-sa-kroz’ u Iraku i Siriji, mi ćemo se baviti glavnim bezbednosnim izazovima u tom regionu na efikasan i održiv način“.

„Ministarstvo će dati prioritet saradnji sa našim regionalnim i globalnim partnerima koja rezultira njihovom povećanom sposobnošću da odvrate i odbrane od potencijalne agresije iz Irana, na primer radom na unapređenju integrisane vazdušne i raketne odbrane, pomorske bezbednosti i kapaciteta za neregularno ratovanje. Radeći u saradnji sa globalnim i međuagencijskim partnerima, Ministarstvo će udvostručiti napore da podrži regionalne bezbednosne koalicije u okviru Saveta za saradnju zemalja Zaliva i među državama u regionu kako bi se osigurala pomorska bezbednost i poboljšala kolektivna obaveštajna služba i upozoravanje“.

2026: „Ministarstvo će osnažiti regionalne saveznike i partnere da preuzmu primarnu odgovornost za odvraćanje i odbranu od Irana i njegovih posrednika, uključujući snažnu podršku naporima Izraela da se odbrani; produbljivanje saradnje sa našim partnerima iz Zaliva; i omogućavanje integracije Izraela i naših partnera iz Zaliva, nadograđujući se na istorijsku inicijativu predsednika Trampa, Abrahamske sporazume. Dok to činimo, Ministarstvo će održati našu sposobnost da preduzmemo fokusirane, odlučne akcije u odbrani interesa SAD“.