SKC Kragujevac: “Civilizacijski inferno” Zorana Bognara

U Kontakt galeriji Studentskog kulturnog centra će se u sredu, 4. decembra, sa početkom od 19.00 sati, održati razgovor o knjizi “Civilizacijski inferno”  Zorana Bognara.

U izdanju beogradskog izdavača Metaphysica, u respektabilnoj biblioteci Agarta, objavljena je knjiga „Civizacijski inferno“ Zorana Bognara. Reč je o izabranim poetsko-fenomenološkim mikroesejima od 1982-2022 (iz knjiga Ejdetske slike I-III)… Niti se ovakve knjige pišu često, niti se objavljuju, niti se razumeju do kraja – često, gotovo nikad. Ne zato što ne znamo da čitamo, već zato što nekada istorijska pomagala nisu uvek pri ruci. Ali, pakao je oduvek bio disperzivno ukroćen u napuklim delovima sudbine koja je poznata, iako je nismo do kraja doznali. Događaji i prilike – slike – iz ove knjige više liče na ono što će se dogoditi, nego na ono što smo vrebali u prošlosti. Kako razumeti napisano ako tek treba da se dogodi, i kada se dogodi – kako poverovati da već nije bilo napisano… Tri osnovna stuba Civilizacijskog inferna svakako jesu prikazi koji otkrivaju tri različite mogućnosti o opstanku zaborava, reminiscencija tema koje su podložne (ne)zaboravu i mesijansko progovaranje kroz fragmentarnu autocitatnost. Odrediti tačan broj tema koje su obrađene u knjizi je nemoguć posao, bar ne u onom ključu tumačenja koji bi zadovoljio osnovne zakone teorije književnosti.

Od intrigantnih tema, neobičnog pisma, misteriozne smrti pesnika, vere, religije, ljudske pohlepe, nitkova iz vremena prošlosti i sadašnjosti do koncentracije mikro-kapsula unutrašnjeg sagorevanja za umetnost i želje za spoznajom ne-sagledivih mogućnosti izrečja – Bognar doprinosi jednostavnosti izraza. Koja struktura oblika prihvata preoblikovanje čoveka, kada neprestano premeštanje od oblika do predmeta vrši uvek drukčiju percepciju velike celine? Vreme kao oblik, gde je centar trenutak Večitosti, može biti zadovoljavajući odgovor, ali samo pod uslovom da diskurs mišljenja svoju pomirljivost pronalazi u razlici. Dakle, biti spreman na Večito vraćanje Večnom Vraćanju, gde svako ponovno na-vraćanje nudi i novo, drukčije, sagledavanje centra bognarovskog duha Vremena…
Dakle, Zoran Bognar u fenomenološkom krugu interpretacije biva označen kao teško uhvatljiva pojava, kao refren molitve koja obezbeđuje put na-gore. Pojedini književni kritičari koji nisu ni čitali, nekmoli pokušali da pišu o slikama, možda mogu da potvrde reči sa početka da je zaista posebno teško pisati o velikom piscu. Mogućnošću Večitog vraćanja velikoj celini – paklu – i njegovom razumevanju u Večnom Vraćanju, Bognar ukazuje i na nov horizont mišljenja i jezika prema onome što želi da kaže u Civilizacijskom infernu.

Iz duhovnog uzletišta ne čuju se uvek vibracije milostivih pojaca – ova knjiga govori o tome da svaka molitva ima glas koji napreže našu sržnu postavljenost i nudi ono što sledi nakon pakla, kontinuum vaskrsenja, reinkarnacija bez posledice po prihvatljivost usuda. Civilizacijski inferno je knjiga za svakoga i ni za koga. Onima koji malo bolje poznaju istoriju filozofske misli neće biti teško da otkriju knjigu čiji podnaslov koristim u prethodnoj rečenici, dok će čitaoci svakako određivati – kroz Inferno – njenu večitost, ali i sopstveni Pakao…
Zoran Bognar pesnik, esejista, prozni pisac, književni kritičar i antologičar, rođen je 30. januara 1965. godine u Vukovaru. Poezija Zorana Bognara prevođena je na italijanski, francuski, engleski, mađarski, nemački, švedski, slovenački, makedonski, španski, turski, jermenski, ruski, grčki, holandski, friski, poljski, rumunski i bugarski jezik.
Dobitnik je mnogih nacionalnih književnih nagrada od kojih izdvajamo “Pečat varoši sremskokarlovačke” (1993), “Matićev šal” (1994), “Stevan Pešić” (1994), “Blažo Šćepanović” (1996), “Rade Drainac” (1999), “Isidora Sekulić” (1999), “Srboljub Mitić” (2000), “Milutin Uskoković” (2003), „Slobodan Džunić” (2006), „Milan Bogdanović” (2009), „Dimitrije Mitrinović” (2010), Nagrada Akademije „Ivo Andrić” (2010), „Kočićevo pero” (2013), Nagrada ULUPUDS-a (2013), „Miodrag Draganić” (2013), „Zlatni beočug” (2013), „Vasko Popa” (2013), „Jovan Skerlić” (2018), „Ivan Focht” (2019), „Rastko Petrović” (2020), „Milan Rakić” (2020), „Karađorđeva povelja“ (2021), „Tronoški rodoslov“ (2021) i Vukova nagrada (2023);

Pet internacionalnih nagrada: “Vannelli” (Italija, 1997), “Mediterranean Lion” (Montenegro, 1998), “Hubert Burda” (Nemačka, 1999) i „Wort-Farbe-Klange“ (Austrija, 2017) i “Puškinovo pero” (Rusija, 2018); kao i prestižne stipendije fondacije Ville Waldberte (Nemačka, 2002), jedne od najetabliranijih evropskih kuća pisaca u kojoj su boravili i stvarali mnogi svetski priznati pisci kao što su Tomas Man, Zbignjev Herbert, Hlebnjikov, Mihael Kriger, Ištvan Erši i mnogi drugi.

Izdavačka kuća „Draganić” objavila je Izabrana dela Zorana Bognara u 7 tomova povodom 30 godina književnog rada (2013-2014, Beograd) kojima su kasnije pridodata još dva toma: „Ejdetske slike II“ (Skripta Internacional, Beograd, 2020) i „Ejdetske slike III“ (Nova poetika, Beograd, 2021).

Član je Udruženja književnika Srbije i počasni član Društva pisaca Bosne i Hercegovine. Takođe, počasni je član mađarskog PEN-a i PEN-a Bosne I Hercegovine.

Zoran Bognar je učestvovao na mnogim međunarodnim pesničkim festivalima i kongresima. Održao je više samostalnih književnih večeri u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Austriji, Španiji, Poljskoj, Grčkoj, Australiji, kao i u zemljama regiona (Makedonija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora)…

Živi i radi u Beogradu kao profesionalni književnik. Urednik je u Izdavačkoj kući „Dereta”. Predsednik je Fonda „Ars Longa” za očuvanje lepih umetnosti.